Od davnina meštani sela Gostilje veruju da se na vodopadu reke Katušnice kupaju dobre vile i anđeli, te da ova čudesna voda ispunjava želje i rešava ljubavne probleme
Selo Gostilje sa istoimenim, po mnogima najlepšim, vodopadom u Srbiji, nalazi se nedaleko od Zlatibora. Ime je dobilo po tradicionalnom gostoprimstvu njegovih meštana, zbog kojeg su ga blagosiljali svi koji bi u njega svratili. Veruje se da je Gostiljski vodopad lekovit, a kažu da svi oni koje poprska ova magična voda dugo žive i da ih prati sreća. Postoji verovanje da se vile i anđeli noću kupaju na tom mestu i da baš oni ispunjavaju želje, daruju zdravlje i pomažu da devojke i momci što pre stanu na ludi kamen.
Vile spasle sirotu udovicu
Legenda kaže da je u susednom selu Ljubišu živela udovica sa pet kćeri. Sirotice su jedva sastavljale kraj s krajem pa se nesrećna majka plašila da nijednu neće udati jer nema novca da im spremi miraz. Imale su samo jedno stado ovaca koje je majka sama čuvala. Jedne večeri, udovica je doterala ovce do Katušnice da se napiju vode, pa je sela malo pored vodopada da se odmori.
Voda je padala sa stene, kvasila joj i lice i maramu, a njoj je to prijalo, pa se nije pomerala. Onako umorna, tu je i zaspala. U snu joj se javi nepoznata žena u belom i reče joj da ne brine što je sirota i što nema darova za kćeri, jer sve će se lepo udati i imati lep miraz. Sirota udovica se probudi i potera stado kući, misleći da je samo snila što bi rada bila. Međutim, ubrzo se san poče i ostvarivati.
Pričaju da su joj se te godine ovce trojagnjile, te da je sira i mleka bilo u izbilju, pa ga je prodavala po Zlatiboru. Ubrzo je sakupila dovljno novca za miraz pa je počela da udaje jednu po jednu kćer. Nastavila je da čuva svoje, sada već veliko stado i svima priča da joj je sreću doneo Gostiljski vodopad.
Štiti i od metka
Postoji verovanje da ova voda može da sačuva od svake nesreće, pa su majke obavezno dolazile na Gostiljski vodopad da operu košulju sinovima koji su išli u rat. Bile su ubeđene da će ih vile sačuviti od metka i ostalih nevolja. “Moja baka je sve do smrti verovala da je upravo ova voda sačuvala njenog brata pa se živ vratio sa Solunskog fronta, samo zato što mu je košulju oprala na vodopadu.
Uvek je govorila da ovde dolaze anđeli, pa da obavezno pokraj vode treba izgovoriti glasno neku želju. I ja sam to često činila, naročito kada je došlo vreme da udam kćeri i oženim sinove. Bogu hvala, svi su mi zdravi i imaju velike porodice”, kaže Danica iz Sirogojna.
Ispunjava želje
Poslednjih godina Gostiljski vodopad posećuje sve veći broj turista, ali ne samo zbog njegove lepote, već i zbog “srećne vode”. “Došla sam ovde pre nekoliko godina, sasvim slučajno. Bila sam sa prijateljima na odmoru na Zlatiboru, pa sam jedan dan sa kćerkom otišla na izlet do Gostilja.
Samo ime sela navelo me je da pomislim da ćemo se lepo provesti. Kada smo upitali meštane šta bi obavezno trebalo pogledati, svi su nas uputili na vodopad, a jedna baka nam je čak ispričala legendu povezanu sa njim. Rekla je i to da pored tog mesta obavezno naglas izgovorimo želju i da će se sigurno ostvariti ukoliko je to volja Božja. Tako je i bilo. Moja kćerka se zabavljala sa jednim momkom, bila je skoro pred udajom.
Znala sam šta je izgovorila kod te vode – da želi da se uda za tog momka. Otišli smo za Beograd, život se nastavio dalje, a od svakodnevnih obaveza zaboravili na srećnu vodu. Setila sam se tek kada mi je kćerka rekla da se udaje, ali za drugog momka. Izgleda da je vodopad čuo njenu želju, ali da joj je srećna voda poslala drugog izabranika, onog koji joj je suđen. Živi u divnom braku i sada sam baka dvoje unučića”, ispričala nam je Marijana iz Beograda
U vodi videla senku svog mladoženje
Veliki je broj onih kojima je Gostiljski vodopad doneo sreću. Kako meštani kažu, treba pustiti da voda poprska lice i obavezno se umiti. Pored toga, postoji verovanje da ukoliko neka devojka ili momak vidi svoj lik u vodi, uskoro će uploviti u bračnu luku. “Meni je ta priča bila smešna, jer kako može da se vidi lik u vodi koja penuša, što je i logično, jer pada sa nekih dvadeset metara visine.
Bila sam sa planinarima na izletu i prolazili smo pored vodopada pa smo seli da predahnemo. Šalili smo se da ne bi bilo loše da pogledamo u vodu, pa da vidimo ko će te godine stati na ludi kamen. Nisam imala momka, pa mi je bilo smešno da se ogledam, međutim, jasno sam u vodi videla svoj obris i još jednu senku.
Pomislila sam da je neko od mojih saputnika, planinara stao iza mene… Bilo kako bilo, u oktobru sam upoznala svog sadašnjeg muža, a nedugo zatim udala se za njega. Znam da zvuči neverovatno, ali sigurna sam da mi je srećna voda sve to predskazala, ali i pomogla da pronađem svog životnog saputnika…
Dragana Gostiljac
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
