Svi koji su ikada posetili Soko-grad slažu se da od njegove lepote zastaje dah, a mnogi tvrde da su baš na tom mestu doživeli pravi preporod. Kako kažu, ceo kraj zrači moćnom energijom koja krepi dušu i telo
Za drevni Soko-grad koji se nalazi na oko dva kilometra istočno od Sokobanje u klisuri reke Moravice, vezuju se brojne legende, a mnogi koji su posetili ovaj kraj kažu da svaki pedalj zemlje odiše misterijom. Grad je nestao u prvom veku nove ere, u vreme vladavine rimskog cara Justinijana, a prema jednoj verziji ime je dobio po uzgajivačima ptica koji su umesto poreza plaćali takozvanu sokolarinu – pripitomljene sokolove.
Međutim, prema jednom predanju, Soko-grad je nazvan po sokolu i sokolici koji su pomagali neimarima prilikom izgradnje utvrđenja. Kažu da ove plemenite ptice stalno nadleću ovaj kraj i obasipaju ga čudesnom energijom, koja isceljuje dušu i telo, u šta su se uverili i svi koji su posetili drevno utvrđenje.
Dok je sokola, biće i leka
Legenda kaže da je u davna vremena jedan sokogradski velmoža često jahao po okolini i divio se prirodnim lepotama. Jednog dana zateklo ga je nevreme i negde u blizini udari grom, a njegov konj se prepade i zbaci ga niz neku provaliju. Dugo je velmoža ležao nemoćan da napravi i najmanji pokret. U jednom trenutku učinilo mu se da ispod stene čuje žubor vode, a žeđ ga je sve više morila.
Počeo je da se moli i nedugo potom osetio je kako mu se polako vraća snaga, pa je teškom mukom otpuzao do zdenca. Kasnije je pričao da mu je već nakon prvog gutljaja kroz telo prostrujala neka sila koja ga je potpuno vratila u život i da se osetio snažnijim nego ikada. Do kraja života svima je pričao da Soko-grad i zdenac u njegovom podnožju imaju čudnu moć koja i mrtvog može da oživi.
Legenda kaže da snagu ovom mestu daju sokolovi, koji ga noću stalno nadleću i obavijaju oblakom mistične energije. Mnogi i veruju u ovu priču i tvrde da, dok je sokolova, neće nestati isceljujuća moć Soko-grada i Sokobanje.
Nesrećna ljubav Župana i Lepterije
Jedna od legendi o Soko-gradu jeste ona koja se vezuje za popularno izletište Lepteriju, u čijem se sklopu nalazi i drevno utvrđenje. Prema predanju, Župan, sin vlasnika obližnjeg Vrmdžanskog grada, zaljubio se u Lepteriju, kćerku tadašnjeg vladara Soko-grada. Međutim, njihovi očevi koji su se stalno sukobljavali zbog poseda, nisu podržavali ovu vezu, pa Lepterija jedne noći odluči da pobegne.
To je njenog oca toliko razljutilo da je slugama naredio da krenu u poteru za njom, ali da je ne vraćaju kući, već da je na mestu pogube. Kada su sustigli begunce, Lepteriju su pogubili a Župan je od tuge skočio u najdublji vir Moravice. I danas se čuveno izletište na proplanku kraj Sokobanje naziva Lepterija, dok je vir dobio ime po Županu, a kažu da ovo mesto treba da posete svi koji žele da pronađu pravu ljubav.
Mnogi su baš zahvaljujući čudesnoj energiji koja obavija ovo mesto konačno uplovili u bračne vode. Kažu da sa Lepterije treba poneti kamenčić jer od njega nema bolje ljubavne amajlije.
Vratio se iz mrtvih
Nemanja iz Beograda tvrdi da ga je Soko-grad bukvalno preporodio. “Još od osnovne škole trenirao sam košarku i bio na dobrom putu da postanem vrhunski sportista, međutim, pre šest godina doživeo sam tešku saobraćajnu nesreću iz koje sam jedva izvukao živu glavu.
Usledile su brojne operacije i dugotrajno bolničko lečenje, mislio sam da se to nikada neće završiti. Ne sećam se više ni ko mi je preporučio da dođem u Sokobanju, ali znam da me je zaintrigirala priča o misteriji ovog kraja. Iako sam teško hodao, svakodnevno sam odlazio do drevnog Soko-grada.
Nakon dva meseca boravka u ovom prelepom mestu, moje psihofizičko zdravlje vidno se poboljšalo. Nisam odustajao i nastavio sam da dolazim bar dva puta godišnje. Doduše, sa profesionalnim sportom sam završio, ali zato često sa prijateljima rekreativno igram košarku. Ovde sam upoznao i sadašnju suprugu, pa sada zajedno sa decom posećujemo ovo prelepo mesto”, ispričao nam je Nemanja…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
Dragana Gostiljac
