Kada nabuja, Ludi potok koji izvire na planini Bešnjaji i uliva se u Moravu, nosi sve pred sobom, a ni broja se ne zna onima koji su u njemu glavu izgubili
Niko u Miloševu, selu kod Jagodine, ne može tačno da kaže pre koliko vekova je Ludi potok koji silazi sa planine Bešnjaje postao uklet. Oko njega je sve isto, a priče se prenose sa kolena na koleno. ”Lud, uklet, kako vam je volja. Čim padne kiša, postaje vrlo opasan i nosi sve pred sobom, ćuprije, stoku, živinu. Pričali su da je odveo u smrt mnoštvo ljudi koji su tuda slučajno prolazili”, kaže Radunka sa Bešnjaje.
A potok, kao potok. Možeš ga pregaziti a da se ne okvasiš, čak i preskočiti koliko je mali i uzan. Nikada čovek ne bi pomislio koliko zlo iz njega vreba. ”Stara narodna izreka veli da ‘ispod tute trista ćute’. Tako je to i sa Ludim potokom. Ljudima je uvek ulivao strah u kosti, a mnogi kažu da su im se na njegovim obalama priviđale razne utvare, te da su čuli sablasne glasove koji su dopirali iz korita. I sada me jeza uhvati kada se setim svih priča o tom potoku koje sam slušala još dok sam bila devojčica. Uvek su nas stariji upozoravali da dobro pazimo da nas noć ne zatekne u njegovoj blizini”, priča Radunka.
Stecište hajduka i razbojnika
Sakriven duboko u šumi, Ludi potok u prošlosti je bio utočište hajduka i pljačkaša, koji su pored njega delili dukate i oteto zlato. Često su ovde zakopavali plen, ali i ubijali domaćine kojima su uzimali bogatstvo. ”U vreme hajdučije, mnogo je ljudi ovde stradalo. Razbojnici su nesrećnike često bacali u nabujalu vodu koja ih je nosila sve do Morave. Mnogima se ni grob ne zna. Priča se da su hajduci pored Ludog potoka ubili i neku devojku, te da ga je njena majka proklela.
Drugi kažu da je ovo mesto prokleto od dana kada je u hajduke otišao neki Zlatan iz okoline Jagodine. Kada je video da njegovi saborci samo pljačkaju i otimaju, pokušao je da pobegne, ali su ga osujetili, pa su ga kraj potoka mučili sve dok nije izdahnuo”, pričaju meštani okolnih sela. Oni koji veruju u priče o ukletom potoku kažu da se nevolje i nesreće ovde dešavaju do današnjih dana, i da nema sile koja može da pomognu toj vodi. Oni koji ne veruju u natprirodne sile, kažu da se ne bi usudili da dočekaju noć kod Ludog potoka. ”Možda je sve to izmišljotina, ali niko neće da rizikuje i da proverava, činjenica je da su mnogi tu glavu izgubili”, kaže Gojko sa Bešnjaje.
Smrt nesrećne nerotkinje
Dok neki veruju da su za prokletstvo ovog mesta krivi hajduci, koji su na obalama Ludog potoka palili i žarili“ drugi tvrde da je sve počelo kada se jedna žena sa Bešnjaje bacila u nabujalu vodu, jer nije mogla da ima poroda. ”Pričalo se da su Jelu svekar i svekrva maltretirali zato što nije mogla im podari potomke, pa da se bacila sa obale u bujicu. Kažu da se od tada čuju neki glasovi – od večeri pa sve dok petlovi ne zapevaju. Ranije, dok su ljudi više išli peške, kako bi krenuli stazom pored potoka, neka sila navrzla bi im se na vrat pa nikako da siđe. Mnogi koji su čuli te glasove brzo su se razbolevali i umirali”, kazuju meštani.
Mnogi su zbog tih glasova, za koje se veruje da su Jelini, postajali kasnije mesečari, hodali po krovovima, a neki od njih izvršili su samoubistvo. Meštani tvrde da se i preko dana pored potoka oseća neka teskoba, prolaznike kao da nešto davi i guši.
Iz Dunava nekako, iz Ludog potoka nikako
Dok ne počnu da padaju kiše, potok izgleda potpuno bezazleno, ali kada nabuja, ruši sve pred sobom. ”Ranije se dešavalo da ponese ne samo ljude već i celu zapregu. Borave ljudi u planini, pa krenu kući kada počne da pada kiša. Dok stignu do potoka, ovaj već toliko nabuja, da ih samo čudo može spasti od bujice. Kažu da je jednom tako stradala cela porodica.
Meštani su čuli kuknjavu žene i zapomaganje dece, ali kada su stigli, već je bilo kasno. Niko se više ne seća odakle su bili, ali pričalo se da su ih našli daleko od mesta gde ih je voda ponela. Utopilo se ovde dosta ljudi. Narod veruje da koga pod svoje uhvati korito Ludog potoka teško može izvući živu glavu. Sada vidim, spasioci izvuku žive ljude i iz Dunava, ali iz Ludog potoka to ne može”, priča baka iz Miloševa.
Ubili ga zlokobni dukati
Danas pored potoka ne prolazi mnogo ljudi, a i sela su vremenom opustela. Kažu da je neki momak, čobanin, čuo da su na tom delu hajduci zakopavali plen, pa je rešio da ide duž obale, ne bi li nešto našao od tog bogatstva. Iskopao je dukate, ali nije prošlo ni nekoliko dana, a na poljani gde je čuvao stado sevnu munja i on osta mrtav na mestu. Pričalo se da su ga ubili hajdučki dukati kraj ukletog potoka, a kažu da ne valja otkinuti ni grančicu koja raste duž njegovog toka.
”Baba mi je pričala da je njen otac tu ubrao neki štap kada je išao za volovima. Nije mnogo vremena prošlo, a noge počeše da mu se suše. Dugo je bolovao i dosta se namučio, a kažu da je bio kao stena. Nema sumnje da mu je nesrećni štap sa ukletog potoka došao glave”, priča Olga iz sela na Bešnjaji.
Dragana Gostiljac
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
