Lekovite biljke su važan deo terapije hronične koronarne bolesti jer čiste krvne sudove i jačaju srčani mišić
Angina pektoris najčešća je hronična bolest srca čiji je glavni simptom snažan anginozni bol, lokalizovan u sredini grudi. Uglavnom pogađa muškarce starosti između 45 i 55 godina, dok žene u predmenopauzalnom dobu ređe obolevaju. Najčešći uzrok angine pektoris jeste aterosklerotski proces u srčanim arterijama, koji dovodi do suženja krvnog suda i onemogućava normalan protok krvi.
Ateroskleroza se javlja zbog starenja organizma ili povećanog procenta masnoće u krvi, a njen nastanak ubrzavaju arterijska hipertenzija, dijabetes i pušenje, mada je važan faktor i genetsko nasleđe. Kao posledica sužavanja krvnog suda, javlja se nedovoljna snabdevenost srčanog mišića krvlju, a pri određenom fizičkom naporu dolazi da povećane potrošnje i potrebe za kiseonikom i hranljivim materijama.
Usled suženja krvnog suda uzrokovanog aterosklerozom, nemoguće je održati normalnu cirkulaciju – da bi nadoknadilo nedostatak, srce pojačava frekvenciju otkucaja i tako ulazi u začarani krug: metabolizam se ubrzava, raspadnuti produkti se nagomilavaju i svojom kiselošću deluju na nervne ćelije, koje mozgu šalju alarm upozorenja, odnosno senzaciju opisanu kao anginozni bol.
Simptomi
Stabilna angina pektoris javlja se u toku ili nakon fizičkog napora (prilikom trčanja, penjanja uz stepenice…), a mogu da je izazovu i prijatna ili neprijatna uzbuđenja, izlazak na hladan vazduh, pa čak i neke namirnice. Bol se javlja iza grudne kosti, ispoljava se u vidu stezanja, pritiska, paljenja, žarenja, širi se prema vratu i vilici, ramenima i levoj ruci, i traje do deset minuta. Stalni prateći simptomi jesu malaksalost, hladan znoj i strah od bliske smrti.
Kada je reč o nestabilnoj angini pektoris, tegobe se javljaju i tokom mirovanja ili u snu. Bol karakterističan za ovaj oblik bolesti ima istu lokalizaciju i karakter kao i u slučaju stabilne angine pektoris, ali mu je intenzitet jači i duže traje (do 30 minuta). Simptomi često ne prestaju nakon uzimanja nitroglicerina, pa bolesnik mora da uzme još jednu tabletu. Bol je praćen hladnim preznojavanjem i malaksalošću, javljaju se lupanje srca, muka, povraćanje, nesvestica. Prognoza ove forme je neizvesna, zato je neophodna hospitalizacija, jer lako može da se razvije infarkt miokarda.
Lečenje
Važno je znati da je lečenje ove bolesti doživotno, a terapija se određuje u zavisnosti od učestalosti i težine promena, kao i pratećih bolesti. Ukoliko postoji suženje krvnih sudova, neophodna je ugradnja stenta ili balon dilatacija, kako bi se ponovo uspostavila normalna prohodnost krvnog suda, dok teži slučajevi zahtevaju hiruršku intervenciju i premošćavanje suženja bajpasom.
Recepti
Obloga od vinskog sirćeta
Zagrejati do ključanja 2,5 dl vinskog sirćeta, skloniti sa šporeta i dok je još toplo, natopiti zavoje i njima uviti obe ruke. Obloge treba da budu tople onoliko koliko osoba može da podnese.
Tinktura od gloga
Preliti 20 g cveta i lista gloga sa l dl alkohola (96%) i ostaviti da odstoji na sobnoj temperaturi 3 nedelje. Nakon toga tečnost procediti i uzimati 15 kapi sa vodom, pre jela. Ako se tinktura razredi sa pet delova vode, može se uzimati po 20 kapi pre ručka i večere (ukupno 40 kapi dnevno) tokom 3 nedelje.
Moćna mešavina
Pomešati po 15 g valerijane, cveta gloga, cveta lavande, srdačca, kima i komorača i 10 g matičnjaka. Tri kašike mešavine preliti sa 5 dl vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, a zatim procediti i zasladiti medom. Piti 3-4 puta dnevno.
Vino za srce
U litar crnog vina potopiti 10 svežih stabljika peršuna sa lišćem, pa dodati 1-2 kašike vinskog sirćeta. Kuvati 10 minuta na tihoj vatri. Na kraju dodati 300 g bagremovog meda, kuvati još 4 minuta, a zatim procediti, sipati u flaše isprane alkoholom i dobro zatvoriti. Čim se oseti bol u predelu srca, uzeti 1-3 kašike ovog vina…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
