Štampani i elektronski mediji svakodnevno nas zasipaju vestima od kojih se diže kosa na glavi, a da sve bude gore, većina ljudi na to reaguje bez trunke empatije
Možda će vam naslov ovog teksta u prvi mah delovati bombastično, ali ako se malo zamislite i proanalizirate sve ono što se trenutno dešava u svetu, shvatićete da se ne radi o preterivanju. Svima je jasno da nešto nije u redu s našom civilizacijom, pogotovo ako se ima u vidu da smo decenijama u konstantnom, realnom strahu od izbijanja Trećeg svetskog rata čije bi posledice bile nesagledive.
Nasilje je u tolikoj meri prisutno da polako postajemo ravnodušni, bez obzira na težinu zločina. Upravo je to jedan od glavnih simptoma raka duše – odsustvo empatije prema patnjama drugih ljudi. Pritom ne treba zanemariti ni psihopatske zakone, cvetanje fundamentalizma i dovođenje na vlast egomanijaka u mnogim zemljama sveta.
O nasilju prema životinjskom i biljnom svetu suvišno je i pričati. Što je najgore, retke pojedince koji i dalje propagiraju osnovne ljudske vrednosti, kao što su ljubav, poštovanje i saosećanje, okolina doživljava kao luzere i naivčine. ”Svetlo na kraju tunela” teško razaznaju i najokoreliji optimisti.
Opasni virus
Pol Levi u svojoj knjizi ”Razbijanje vetika: uništavanje zlog prokletstva” iznosi nimalo ohrabrujuće rezultate dugogodišnjeg istraživanja zla koje vlada planetom.
”Ljudska bića zaražena su opasnom psiho-spiritualnom bolešću duše, parazitom koji napada um i masovno uzima danak zahvaljujući kolektivnoj psihozi titanskih razmera.
Ovaj umni virus su prastari Indijanci nazivali ‘vetiko’ i znali su kako bolest napreduje kroz slepe tačke unutar ljudske psihe i pustoši čoveka koji je potpuno nesvestan vlastitog ludila, prisiljavajući ga da deluje i misli nauštrb sebe i drugih. Vetiko je rak duše, koji napada našu percepciju na prikriven i podmukao način, terajući ‘bolesnike’ da budu sve gori, a virus pritom ostaje dobro sakriven od radoznalih pogleda.
Ljudi zaraženi vetikom stvaraju punu projekciju sebe za spoljašnje posmatrače, kao na filmskom platnu, iako su iznutra potpuno prazni i bolesni. To stanje, zapravo, liči na dubok san u kojem se događaji iz spoljašnjeg sveta simbolično odražavaju kroz stanja u dubokoj psihi čovečanstva.”
Iako vetiko nepovratno uništava ljudsku vrstu, autor veruje da nam, ako ga spoznamo i borimo se protiv njega, može poslužiti kao katalizator za dublje procese globalnog buđenja. Dakle, problem je zaista ozbiljan, a prvi korak ka njegovom rešavanju jeste uočavanje da on zaista postoji…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
