Kad god bih poslušala razum ili dobronamerni savet prijatelja, napravila bih pogrešan izbor
Sa Marinom Perazić mogu se voditi zanimljivi razgovori na razne teme; od muzike, u kojoj je ostavila dubok trag, do astrologije, koju odlično poznaje, iako skromno tvrdi da se njome bavila amaterski, iz znatiželje. Na pitanje da li je bliskim ljudima tumačila natalnu kartu, odgovara: ”Ako se ne osećam dovoljno kompetentno u bilo kojoj oblasti, ne usuđujem se da radim sama. Uvek treba biti obazriv kada nekog nešto savetujemo, jer je neminovno, koliko god se trudili, prisutan faktor subjektivnosti. Ono što je za nas dobro, iz naše perspektive gledano s obzirom na naša ranija iskustva, u većini slučajeva, nije dobro za nekog drugog jer smo svi mi različiti.”
Od kada datira vaše interesovanje za astrologiju?
Vrlo davno, tako da se i ne sećam kada, a ni ko mi je prvi put napravio natalnu kartu i objasnio njeno značenje. Šokirala sam se kada sam shvatila do koje mere je ta osoba, koja me uopšte nije poznavala, mogla da kaže toliko stvari o meni. Kasnije mi je još nekoliko osoba, koje su se ozbiljno bavile astrologijom, uradilo natalnu kartu.
Njihova tumačenja su se podudarala, te je sva moja sumnja u verodostojnost astrologije pala u vodu. Potrudila sam se da saznam nešto više o toj temi, kako bih što bolje shvatila tumačenja stručnih osoba. Nisam sklona da u potpunosti poverujem u proricanje budućnosti – uočila sam da astrolozi različito tumače aspekte kad prave progresivne horoskope, a ponekad mogu dati savet u skladu sa svojim viđenjem šta je za nekog dobro pa se bojim da bi me mogli navesti da napravim odabir koji nije u skladu sa mojom ličnošću i mojim željama. U kriznim situacijama saslušam sve sugestije, ali se najviše pouzdam u svoj unutrašnji osećaj.
Intuicija vam je najbolji saveznik?
Instinkt me je više puta spasao nemilih situacija i zlonamernih ljudi. Kada bi se desilo da ignorišem taj snažan unutrašnji osećaj, kada bih poslušala svoj razum ili dobronamerna mišljenja prijatelja, najčešće bih napravila pogrešan izbor. Samo mi znamo ša je za nas dobro jer smo jedini koji suštinski pozajemo sebe, svoje želje i potrebe.
Da li ste tipičan predstavnik svog horoskopskog znaka?
Blizanac sam, s podznakom u Vodoliji, a mesec mi je u Vagi. Trostruki vazduh je sinonim za slobodu, koju na svu sreću neću zloupotrebljavati na štetu drugih. Eventulano mogu sebe izložiti preteranim naporima, ali s godinama sam naučila na svojim greškama, osluškujem svoje telo i znam kada treba da stanem. Tipičan sam Blizanac, ako uzmemo u obzir moju rečitost, mladolikost, otvorenost, razigranost… Mada, odavno sam naučila da gledam širu sliku i imam u vidu sve aspekte mog horoskopa, a ne samo karakteristike znaka tj. sazvežđa u kojem se nalazilo Sunce u trenutku mog rođenja.
S pripadnicima kog horoskopskog znaka teško nalazite zajednički jezik?
S obzirom na moju ”vazdušastost”, teško mi padaju zemljani znaci, Jarac (moja mlađa kćerka), Bik (moj tata) i Devica (otac moje dece). Prizemljuju me na vrlo neprijatan način. Teški su mi ponekad kao ljuta zemlja.
Verujete li u moć poludragog kamenja?
Kamen zaštitnik mog znaka je Tigrovo oko, za koji nisam posebno privržena. Ne dopada mi se kao kamen koji bih nosila na svom nakitu. Mnogo više volim i energetski osećam ametist, mesečev kamen, gorski kristal, rozenkvarc… Sve pomenuto sam nosila oko vrata i na prstenju. U nekoj kriznoj fazi svog života u grudnjaku sam nosila toliko poludragih kamenčića da mi je jedna prijateljica rekla da od njih mogu napraviti puteljak. To me je nasmejalo, ali ujedno i osvestilo da sam preterala jer sam se počela više oslanjati na ”moć” kamenčića nego na vlastite resurse za promenu kvaliteta svog života.
Da li ste sujeverni?
Čini mi se da je svako pomalo sujeveran, priznao to ili ne. Kad mi mačka pređe put, obavezno preskočim, prekrstivši prste na rukama, ukoliko nisam mogla da zaobiđem. Koliko god delovalo detinjasto, poštujem moto da je preduzimanje mera predostrožnosti bolja opcija od ispravljanja grešaka, pa čak i kad je u pitanju crna mačka. S tim u vezi, ne stavljam torbu na pod jer kažu da to sluti na siromaštvo. Kad nešto slučajno prospem, uvek taknem proliveno pa stavim ispod ušiju i viknem: ”Talia! Biće para!”. Ako u nešto zaista verujemo, to se i desi u skladu sa zakonom privlačnosti.
Da li nam je sudbina unapred zapisana?
Verujem da je većim delom predodređena položajem planeta u trenutku našeg rođenja koje utiču na na odlike našeg karaktera, na predispozicije, kao i na manjkavosti koje moramo prevazići da bismo se ostvarili. No, budući da prednosti možemo, ali i ne moramo iskoristiti jer nas nešto u nama koči da se pozabavimo sobom, do izvesne mere ipak jesmo ”kovači svoje sreće”. Iz tog razloga bi svako od nas trebalo da ima svoj astrološkki portret kako bismo osvestili svoje potencijale koji mogu biti precenjeni, ali i osporeni, da bismo poradili na njihovom daljem razvoju, a istovremeno da bismo se suočili sa svojim slabostima koje će nas ograničavati ili onemogućivati da se realizujemo ukoliko ih ne prevaziđemo. To razvijanje i prevazilaženje, kako bismo duhovno evoluirali, smisao je našeg življenja.
Jeste li nekada imali osećaj da je sudbina umešala prste i upropastila ostvarenje nekog cilja, a na kraju se ispostavilo da je to bilo za vaše dobro?
Da, bilo je dosta takvih primera u mom životu. Iskustvo me je naučilo da treba uzeti u obzir stare dobre izreke ”Nije svako zlo za zlo” ili ”Ko zna zašto je to dobro”. Dobro koje proizilazi iz tog ”lošeg” često je čak veće od nečega što nam se, kad ga izgubimo, isprva učini kao ”kraj sveta”.
Da li vam je poznat osećaj ”već viđenog”?
Da li je moguće da sada, kad se preispitujem, dolazim do saznanja da mi se sve o čemu pričamo dešavalo ranije. Pitam se šta se sa mnom desilo da sam se toliko promenila. Nažalost, čini mi se da odavno nisam imala taj predivan osećaj. To mi je nekako tužno.
Koliko pažnje pridajete snovima?
Već godinama mi se čini da ne sanjam, tu i tamo tek, a kako znam da svi uvek sanjamo dok spavamo, pitam se zašto se ujutro ničega ne sećam.
Koji je vaš životni moto?
Ne čini nekom ono što ne bi hteo da neko učini tebi.
Imate li danas neku amajliju?
Nikada ne skidam prstenje, narukvice i ogrlicu, čak ni kad spavam. Ne bih se osećala dobro da ih skinem, ali ne mogu tačno objasniti zašto. Ne nazivam ih amajlijama, ali se prema njima odnosim kao da jesu. Trenutno čak imam i majicu za koju verujem da mi dobro stoji pa se u njoj osećam sigurnom. Nosim je za izlaske kad želim da se dobro provedem. Kao da na taj način privlačim dobru vibru, pa se tako i desi.
Eva Čubrović
