Stari Sloveni pravili su ritualne lutkice koje su terale zlo iz kuće, privlačile blagostanje, ispunjavale želje
Magične lutkice obično asociraju na svetski čuvenu vudu magiju. Malo je poznato da su još Stari Sloveni ritualno pravili ove čarobne lutkice-amajlije, koje su čuvale ljude, njive, letinu, štitile od bolesti i isceljivale, pomagale u ljubavi.
Da je u narodu ukorenjeno verovanje o čarobnoj moći lutkica – govori i jedna ruska bajka u kojoj jedna sirota samoohrana majka na samrti poklanja ćerki magičnu lutku da je čuva od zla i ispunjava joj želje. Ta tradicija i danas se čuva u Rusiji i Ukrajini, kad se o velikim praznicima – bilo hrišćanskim ili paganskim – rođendanima, venčanjima… prave ove neobične lutkice.
Moć žene
U današnjem svetu, tragajući za materijalnim stvarima, žene su zaboravile svoju iskonsku finkciju: da budu izvor ljubavi, sreće, radosti, te da isceljuju i štite porodicu od zla. One su bile čuvari tradicije i ognjišta, negovale porodicu, uspostavljale harmonične odnose. Bile su zadužene za “dušu” kuće. Zato je magija nekako oduvek smatrana ženskom rabotom, jer žene imaju nežniju, prefinjenu energiju i istančana čula, jak instinkt i veliku mudrost.
Žene su se mogle povezivati sa silama prirode, komunicirati s vilama, anđelima i raznim božanstvima. Obraćale bi im se za pomoć kako bi rešile određene probleme. Lutkice su smatrane jednom od najmoćnijim magičnih alatki, jer osim toga što su imale zaštitnu funkciju, pomagale su i u isceljivanju. Na primer, žena bi davala bolesnom detu magičnu lutkicu da se igra njome kako bi bolest prešla na lutku.
Potom bi se lutka spaljivala, a bolest nestajala. Za razliku od vudu magije, koja se upliće s mračnim silama jer se luktice koriste kako bi nekome nanele zlo, ove ruske lepotice služe samo za najveće dobro. Otud važi pravilo da pri izradi lutkica uvek ostaje praznog lica, bez očiju i usana, jer ne sme predstavljati neku određenu osobu – već nameru.
Važna je namera
Postoji više vrsta lutkica, u zavisnosti od njihove namere. Jedna od njih je bebi-lutkica, koja se stavlja u dečji krevetić kako bi čuvala čedo od svakog zla, podarila mu mirne snove. Žene su i starijoj deci pravile ove lutkice da bi ih one čuvale od uroka ili neke povrede. Ukoliko dete polomi lutkicu, ona se spaljuje i pravi se nova. Ove lutkice obično su se pravile odmah po bebinom rođenju, a za stariju decu prvog dana proleća ili na Uskrs. Staroj lutkici najpre bi iskazali zahvalnost jer je čulava decu, a potom bi je spalili. Tek bi se onda pravile nove lutkice.
Ni venčanje nije moglo proći bez ovih lutkica. Napravili bi se mlada i mladoženja, koji bi učestvovali u svadbenoj povorci. Ove lutkice čuvale su se u spavaćoj sobi mladenaca ceo život.
Da bi se obezbedilo blagostanje u kući, napravila bi se lutkica od vune i klasja žita, a u odeću bi joj se ušivali novčići…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 04 – 9. 05. 2106.
Izvor: Life Content
