Saniranje povreda glave, lečenje kranijalnih infekcija, ublažavanje tegoba poput glavobolje ili srčanih oboljenja bili su samo neki od razloga za izvođenje složenih i rizičnih zahvata
Trepanacija je hirurški termin kojim se označavaju postupci otvaranja lobanje, najčešće bušenjem rupe na nekoj određenoj zoni. Cilj ovog zahvata jeste saniranje konkretnih oštećenja ili lečenje određenih bolesti. Savremena kranijalna hirurgija spada u jednu od najzahtevnijih hirurških oblasti, a mogu je praktikovati isključivo visokospecijalizovani stručnjaci, u najboljim uslovima i uz najsavremeniju tehničku opremljenost.
Ipak, iako je danas teško zamisliti da je ovakve operacije bilo moguće izvesti i u relativno nedavnoj, a kamoli u davnoj prošlosti – brojni antropolozi tvrde da korene savremene hirurgije treba tražiti upravo u drevnim vremenima.
Lečenje ili magijski ritual?
Interesovanje hirurga i arheologa za kranijalnu hirurgiju datira od 1860. godine, kad su istraživanja pokazala da je ona praktikovana i u drevnoj istoriji, u različitim delovima sveta. Istraživači veruju da je većina ovih operacija izvođena kako bi se sanirale teške povrede glave (najverovatnije zadobijene u bitkama tokom ratnih sukoba). Drevni hirurzi uklanjali bi smrvljene parčiće lobanje i tako ublažavali kranijalni pritisak uzrokovan krvnih ugrušcima.
Osim toga, na taj način ublažavale su se kranijalne infekcije i hronična glavobolja; lečila su se mentalna oboljenja i bolesti srca; poboljšalo se opšte stanje organizma… Pojedini stručnjaci spekulišu o tome da su ovi zahvati izvođeni iz religijskih ili magijskih razloga. Naime, u kulturama raznih drevnih naroda postojalo je verovanje da zli dusi i demoni obitavaju u ljudskom telu, te da mogu izazvati epileptične napade. Bušenje rupe na lobanji bilo je jedini način da napuste ljudsko telo.
Analize iskopina
Arheološka istraživanja i iskopavanja grobnica u pojedinim oblastima Perua potvrdila su mišljenja o tome da su stare civilizacije poznavale tehnike kranijalne hirurgije. Bioarheološkinja Danijela Kurin i njen tim istraživača pronašli su ostatke čak 32 osobe koji datiraju iz 1. ili 2. veka nove ere, a na čijim su lobanjama primećene rupe. Ovu naučnicu zanimalo je šta je bio povod za upražnjavanje tako rizične medicinske prakse. Između ostalog, ona smatra da glavne razloge treba tražiti u periodu postepene dekadencije i urušavanja zajednica koje su nastanjivale ove oblasti.
Naime, u kriznim uslovima života neophodno je pronaći odgovarajuće načine za suočavanje s izazovima. Stoga, kranijalna hirurgija mogla je biti neka vrsta odbrambenog mehanizma, tj. odgovora na posledice ratnih sukoba, novih vrsta bolesti i sl…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 06 – 9. 07. 2106.
