Mnogi su rođeni s ovim darom, ili a neki su ga stekli nakon nekog dramatičnog događaja. Me]utim, kako tvrde eyoteristi, on se krije u svima nama, samo treba da ga aktiviramo
Vidovitost predstavlja neku vrstu izmenjenog stanja svesti, otprilike nešto što se dešava između sna i jave. Iako je ovaj fenomen kod nekih ljudi urođen, ezoteričari smatraju da se taj dar može izoštriti tako da svako od nas bude u mogućnosti da barem donekle zaviri u prošlost ili budućnost.
Takođe, u praksi su primećeni neki slučajevi kad je osoba nakon nekog ekstremnog događaja, poput kliničke smrti, odjednom dobila i dar vidovitosti. Ljudi koji nisu odrasli s ovim darom teško se privikavaju na novonastalu situaciju, te im taj dar u početku predstavlja veliki teret. Potrebno je vreme da mu se prilagodi.
Saveti za početnike
“Svežim” vidovnjacima savetuje se da svoj dar neko vreme čuvaju samo za sebe, dok potpuno ne ovaladaju njime. Takođe, početnik mora biti krajnje oprezan u tumačenju svojih vizija da ne bi neku osobu naveo na pogrešan put. Najbolje što može uraditi na početku jeste da se uči na ličnom primeru, da zapisuje svoje vizije, analizira ih i upoređuje sa stvarnim događajima. Dok se dar vidovitosti ne iskristalizuje, osobi se savetuje da što više vremena provodi u prirodi, da izbegava gledanje TV, da se kloni velike gužve i ljudi…
U suprotnom, čovek bi mogao postati toliko zbunjen zbog bujice novih informacija koje mozak neće biti u stanju brzo da procesuira, tako da se može desiti da zatraži pomoć psihologa ili psihijatra. Čovek treba da ima na umu da mu ovaj dar neće doneti bogatstvo, zdravlje, vratiti mladost – već samo mogućnost da pomogne drugima i na taj način stekne blagostanje univerzuma. Oni koji žele da steknu ovaj dar, mada je induvidulana stvar koliko će to nekom pomći za rukom, treba da krenu od najjednostavnijih zadataka.
Jačanje koncentracije
Za početak, najvažnija stvar za osobu koja želi da postane vidovita jeste to da nauči da se koncentriše. Može proći i po nekoliko meseci dok ne savlada tu vežbu. Najbolje je vežbati u smiraj dana ili kasno uveče, kad uglavnom jenjava buka koja dolazi spolja. U sobi treba da vlada tišina, eventualno neka muzika za opuštanje, a poželjno je i smestiti se u udoban položaj. Garderoba takođe treba da bude meka i ugodna jer ništa ne sme poremetiti koncentraciju.
Sad se treba fokusirati na disanje – treba disati sporo i polako, “iz stomaka” To znači da vazduh duboko uvlačite u sebe, tako da vam se stomak nadme. Pri izdisaju istiskate sav preostali vazduh iz stomaka, stežući stomačne mišiće. Potom možete izgovoriti neke kratke jednostavne mantre, koje će vam pomoći da se opustite i istovremeno izoštrite koncetraciju.
Energetska lopta
Vreme je za vizualizaciju – zagledani u beli zid ispred sebe, pokušajte zamisliti kako se pred njim stvara svetlosna lopta. Trebalo bi barem nekih dvadesetak minuta da je držite u fokusu i da se koncentrišete samo na nju. Ukoliko vam i prolaze neke misli kroz glavu, samo ih propustite i koncentrišite se na tu energetsku loptu.
Treba da u njoj vidite to kretanje i komešanje energije. Ne žurite da vidite neke slike, jer one dolaze onda kad ste spremni. Ponekad će se pojaviti neke alegorijske slike bez ikakvog reda i smisla, koje kasnije mogu izgledati poput filma koji se prikazuje na biskopskom platnu.
Crno ogledalo
Kad savladate gorenavedenu vežbu, možete preći na malo ozbiljniji nivo, a to je proricanje sudbine pomoću “crnog ogledala”. Zapravo, ono nije pravo ogledalo, već crno mastilo koje se sipa u neku plitku posudicu. Fokusirani na njenu površinu, nakon određenog vremena počnite da uočavate određene slike. Ukoliko vam se to čini komplikovanim, možete posegnuti za jednostavnijim načinom. Uspite u posudu vodu, dodajte malo ulja i promešajte, a onda sačekajte da se površina vode smiri. Tad će kapljice ulja formirati određene figure, što znači da možete početi s tumačenjem sudbine. Drevni vračevi koristili su za te prilike vodu s takozvanih svetih izvora.
Recept dr Papusa
Doktor Papus, francuski okultist s početka 20. veka, smislio je recept za pravljenje magičnog ogledala, koje služi za ‘viđenje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti’. Staklenu čašu do vrha napunite vodom i postavite je na sto prekriven belim stolnjakom. Iza čaše stavite dve sveće.
Osoba koja želi da zaviri u sudbinu treba da približi lice čaši, ali tako da kroz nju vidi kako titra plamen sveća. Nakon dužeg fokusiranja, unutar čaše pojavljuje se izmaglica, oblačići, a kasnije se počinju uočavati određene vizije. Neki su pokušali da odgonetnu taj fenomen vizije tumačeći kako se u našem umu stalno dešavaju promene koje omogućavaju unutrašnjim vizijama da se uzdignu u budno stanje.
BUDISTIČKA TRADICIJA
Po budističkoj tradiciji, dalaj-lama se ne bira, već se pronalazi tako što se traži i nalazi dečak za koga se zaključuje da je ponovna inkarnacija prethodnog dalaj- lame, koji je odlučio da se opet rodi kako bi nastavio da obavlja svoj posao na Zemlji. Važan deo ove tradicionalne potrage, koja se vekovima odvija na isti način, jeste i odlazak na obale tibetanskog svetog jezera Lamo Laco, gde visoke lame ulaze u stanje duboke meditacije i čekaju da im se u umu pojavi vizija mesta gde živi dečak što ga traže, ili neki drugi nedvosmisleni znak koji će im dati duh – zaštitnik ovog jezera. Prema verovanju, zaštitnik jezera ženskog je roda, a obavezao se prvom dalaj lami obećavši mu da će štititi njegove reinkarnirane naslednike.
Tako je i znak koji su visoke lame dobile 1935. godine od „duha jezera“ bio odlučujući u potrazi za današnjim dalaj- lamom. Tad je jedan od njih u svom umu „video“ tri tibetanska slova, manastir s krovom zelene i crvene boje i kuću s tirkiznim krovom, što ih je dovelo do mesta gde je živeo Tension Giaco, koji je postao 14. dalaj lama.
