Na “krovu sveta” pre sedam godina pronađena je mumija budističkog sveštenika stara pet vekova. Naučnici još nisu uspeli da odgonetnu kako je u skromnoj, razrušenoj grobnici telo savršeno očuvano – bez balzamovanja!
Visoko u planinama Tibeta, u indijskom selu Guen, daleko od civilizacije, otkrivena je mumija u pozi meditacije, nova misterija koja zaokuplja naučni svet.
Telo je sahranjeno u maloj kamenoj grobnici, a tamošnji seljaci otkrili su ga još 1975. godine nakon zemljotresa koji je delimično razrušio poslednje počivalište skromnog budističkog monaha.
Oni mumiju poštuju kao najveće božanstvo kome redovno prinose žrtve. Za ovu grobnicu svet je saznao kada su putari došli da poprave oštećeni drum.
Hiljadama godina na Tibetu, koji je srce budizma, postoje hramovi u kojima monasi, daleko od civilizacije, posvećuju život meditaciji i pronicanju u suštinu života i smrti.
Otkriće mumije privuklo je naučnike, među njima i profesora antropologije Viktora Majera sa Univerziteta u Pensilvaniji, stručnjaka za mumije i budizam, koji se upustio u novu avanturu – istraživanje tajni ljudskog uma.
Žrtva za spas naroda
Za Majera tibetanska mumija predstavlja pravo čudo jer je pronađena u položaju karakterističnom za meditaciju, u neobičnoj jogi pozi: kolena su prislonjena na grudi, a oko vrata i nogu vezana je traka. Zapanjila ga je činjenica da je mumija savršeno očuvana i da ima čak i kosu.
Položaj u kome je zatečena, kao i pojas kojim je vezana, ukazali su ovom naučniku na jedan zanimljiv trag: reč je o tantričkom obliku meditacije, koji je praktikovala posebna budustička sekta na Tibetu i u Japanu.
Da bi razrešio neke nedoumice, naučnik je pomoć zatražio od Spilti Tulka, majstora tantričke meditacije koji mu je otkrio da je mumificirani monah praktikovao jedan od najtežih oblika meditacije zolk-kloni. Reč je o teškim joga položajima koji zahtevaju izuzetnu fizičku i metalnu snagu.
Majstori ove veštine, snagom uma, mogu da umru u trenutku kada to požele. Tulk je razrešio i misteriju pojasa: više puta obmotan oko vrata, a zatim ispod kolena i oko ruku, omogućava dugo meditiranje u teškom joga položaju.
Ovde je potrebna velika koncetracija jer bi bio dovoljan samo trenutak nepažnje ili opuštanja i pojas bi ugušio monaha. Tibetanska mumija oko vrata nema tragove davljenja, a to znači da je monah tokom duboke meditacije napustio ovaj svet dobrovoljno, svesno se žrtvujući za dobrobit svog naroda.
Mumuficirani bez balzamovanja
Ovo Tulkovo otkriće potvrdilo je Majerove pretpostavke zasnovane na jednom indijskom tekstu koji govori o neobičnoj meditaciji u budističkom manastiru Tabo, udaljenom pedesetak kilometara od sela Guen. U njemu se pominje monah Sangi Tenzin koji se pre šest vekova, kada se selo našlo pod najezdom otrovnih škorpija, dobrovoljno žrtvovao da bi napaćeni narod oslobodio zla.
Zauzeo je karakterističnu pozu meditacije i ostao u njoj sve dok mu duša nije napustila telo. U tom trenutku i škorpije su misteriozno nestale. Takav način žrtvovanja bio je poznat profesoru Majeru jer je imao priliku da vidi mumiju iz Japana, staru 200 godina, pronađenu u pozi meditacije, koja je takođe očuvana bez balzamovanja.
Analizom ove mumije došlo se do interesantnih podataka da je sveštenik godinama jeo bilje, korenje i grančice, zbog kojih mu se smanjio mišićni tonus, ali su i uništene bakterije iz creva pa telo nije istrulilo. Japanska mumija ima savršeno očuvane unutrašnje organe a monah, kao i onaj sa Tibeta, pripada neobičnoj budističkoj sekti koja praktikuje tantričku meditaciju.
Ustanovljeno je da je Japanac sahranjen živ, u dubokoj meditaciji, a žrtvovao se zbog naroda koji je trpeo razarajuće zemljotrese, poplave, glad i bolesti. Ovu svetinju, takođe, posećuju i daruju mnogi hodočasnici, moleći je da im pomogne u nevolji. I zaista, mnogi su tu doživeli čudesna isceljenja…
M. Nikolić
NASTAVAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU
