Jasminu A. (32) iz Podgorice mesec dana opsedale su strepnje da će se njenoj majci desiti nešto loše. I bila je u pravu
S ve se dešavalo pre osam godina, dok sam studirala u Beogradu. Uvek sam za vreme božićnih praznika odlazila u Crnu Goru, da bih bila sa porodicom, ali, mesec dana pred put, počele su da me spopadaju teške misli u vezi sa majkom. Sve vreme osećala sam da će joj se desiti nešto loše i sanjala je svake noći. Počela sam svakodnevno da je zovem telefonom i detaljno ispitujem šta radi i kako se oseća.
Nisam htela da joj govorim o svom predosećanju, a ona me je ubeđivala da je sve u redu. Prolazili su dani, približavao se moj odlazak kući, postajala sam sve nervoznija, a dan pre polaska na put, činilo mi se da ću iskočiti iz sopstvene kože. Naravno, opet sam zvala mamu i pričala dugo sa njom, kao da se nećemo skoro videti. Putovanje je proteklo u najboljem redu, a otac je, prema dogovoru trebalo da me sačeka na stanici.
Dugo sam stajala na peronu, tata nikako da se pojavi, pa sam polako krenula prema kući. U jednom trenutku ugledala sam komšinicu koja mi je dolazila u susret. Kada mi je prišla, pitala me ”Kako ti je mama jutros?”
U momentu sam se sledila i rekla da ne znam o čemu priča. Ona je samo promucala da je mama noćas imala tešku operaciju. Pre nego što sam uspela nešto da kažem, stigao je tata i sve mi objasnio. Naime, majci je tokom noći puklo slepo crevo, pa su je hitno prebacili na hirurgiju.
Za vreme operacije došlo je do nekih komplikacija, pa je bukvalno čudom izbegla smrt. Plakala sam sve do bolnice, iako su mi rekli da je sada sve u redu i da je opasnost prošla.
Kada je mama došla kući, ispričala sam joj za svoja predosećanja. Čudno je bilo to što tokom celog dana nije imala nikakvih simptoma, samo se u jednom trenutku srušila od iznenadnog bola. Od tog dana, uvek mogu da predosetim da će se nekoj bliskoj osobi desiti nešto loše. Ne mogu da ”vidim” o kome je reč, ali me intuicija nikada nije prevarila.
Jun 2010.
