Telepercepcija predstavlja sposobnost da se vide prostorno ili vermenski udaljeni događaji, osobe i predmeti
Pojmovi ‘gledanje na daljinu’, ‘daljinsko gledanje’ ili ‘telepercepcija’ označavaju sposobnost osobe da ‘vidi’ i detaljno opiše potpuno nepoznato, vremenski ili prostorno udaljeno mesto, predmet ili osobu. To je strukturisana i standardizovana tehnika, sposobnost duboko zakopana u podsvesti, koju uz upornu vežbu i strpljenje može savladati bilo ko.
Pri tome treba naglasiti da je tokom ove aktivnosti veoma važno da ‘gledačeva’ mašta, predubeđenja, sećanja ili asocijacije ostanu po strani kako ne bi uticali na istinitost njegove vizije, što zahteva čist i fokusiran um i postiže se kontinuiranim vežbanjem.
Primena vizualizacije i raznih meditativnih tehnika pritom mogu biti od velike koristi jer omogućuju telesno opuštanje i mentalnu relaksacijiju, čineći um prijemčivijim za vantelesne stimuluse.
Akaša i kolektivno nesvesno
Kada se govori o telepercepciji, postavlja se pitanje odakle gledač crpi informacije. Naučnici i filozofi kao mogući izvor navode takozvano A-polje, metafizičku ravan poznatu kao akaša – nevidljivo skladište svih naših misli, reči i dela.
Prema hindu učenju, to je životni duh ili duhovna moć, neuništivi izvor svemoći, prostor kosmičkog pamćenja u kojem je sve zapisano, a prirodni zakoni, gravitacija, materija, energija, misaona kreacija i memorija zapravo su različiti aspekti jedinstvene akaše. Rudolf Štajner kaže da akaša predstavlja hroniku mentalnog plana u kome su zabeleženi svi prošli i budući događaji, i to ne samo na našoj planeti, već u celom svemiru.
Jung je ovu ravan nazvao kolektivno nesvesno, a utisnute (zapamćene) sadržaje u njoj arhetipovima. Iako je reč o dvodimenzionalnom, holografskom energetskom prostoru koje se nalazi izvan dometa ljudske percepcije, smatra se da su informacije A-polja, uz odgovarajuće vežbe i fokusiranost, ipak dostupne svesnom umu.
Univerzalna veština
Gledanje na daljinu je univerzalna veština i može je praktikovati svako. To je prirodna ljudska sposobnost koja zahteva svesnost i praksu, a njeno funkcionisanja omogućuje zakon privlačenja: misli koje šaljete univerzumu vraćaju vam se u vidu slika.
Potrebna informacija usmerava se ka svesnom umu, koji je tokom ovog procesa preuzima iz podsvesti, a njena istinitost zavisi, slično kao pri analizi snova, od gledačeve sposobnosti da je na pravi način interpretira.
Pri tome je važno osloboditi se svih subjektivno formiranih stavova koji bi jasnim i čistim vizijama mogli preprečiti put ka svesnom umu. Pre nego što započne proces gledanja na daljinu, gledaču je potrebno predočiti izvesne informacije da bi se što bolje fokusirao na objekat pažnje, a potom mu se postavljaju pitanja u vezi sa nestalom osobom, skrivenom lokacijom…
…
OSTATAK TEKSTA KAO I MNOGE DRUGE ČAROBNE RECEPTE POTRAŽITE U NOVOM BROJU MAGAZINA Zona MAGIJA
