Naučnim istraživanjima ustanovljeno je da sva živa bića emituju biofotone ili čestice svetlosti, što je posledica složenih metaboličkih procesa u telu.
Meditacija i slične duhovne veštine umnogome pospešuju isijavanje ove vrste bioenergije, a ukoliko to podrobnije proučimo, možemo saznati mnogo o zdravstvenom stanju čitavog organizma
Sledbenici brojnih duhovnih škola naročito ističu stanovište po kojem se istinska čovekova priroda ne zasniva na fizičkim zakonitostima, već na principima svetlosti. Iako nauka često osporava viđenja suprotstavljenih škola mišljenja, neosporno je da postoje pojave koje izmiču racionalnim objašnjenjima, koje se ne mogu izmeriti niti svesti na puke činjenice.
Upravo je otkriće biofotona (ultratankih čestica svetlosti) uzdrmalo tradicionalna naučna objašnjenja i dalo podstreka tvrdnjama da je ljudsko telo više od određene kombinacije molekula DNK, koji su u osnovi svake žive ćelije.
Otkriće biofotona
Nemački biofizičar Fric Alber Pop smatra se utemeljivačem teorije biofotona. Naime, godine 1974. ovaj naučnik otkrio je postojanje čestica svetlosti i razvio teoriju biofotona, pokušavajući da objasni njihovu biološku funkciju u organizmu, kao i ulogu u procesima ćelijskog rasta, deobe i sl.
Fricove teorije dale su podstreka razvoju mnogih holističkih disciplina, a osim toga, probudilo se i interesovanje za proučavanje svih mogućih načina energetske razmene u telu. Savremena naučna istraživanja pokušavaju da mapiraju ključne tačke svetlosnog energetskog sistema, koji deluje na principima koji se u velikoj meri razlikuju od onih dosad poznatih.
Šta je biofoton?
Odgovor na ovo pitanje još uvek nije konačan, a nauka iznosi sledeća dva objašnjenja. Prema jednom stanovištu, biofotoni su produkt metaboličkih procesa u organizmu.
Opšteprihvaćeni fizički i hemijski postulati tvrde da se uslovi za emisiju svetlosti (biofotona) stiču kad elektron dostigne više energetsko stanje, što se dešava kad god dođe do neke hemijske reakcije. Prema drugim stanovištima, biofoton se emituje pre svake hemijske reakcije i uslovljava je, što znači da su ove čestice neka vrsta „podstrekača“ za sve biohemijske procese koji se dešavaju u organizmu.
Skladišta informacija
Uloga biofotona veoma je složena. Naime, oni služe za skladištenje i dalji prenos informacija značajnih za normalno funkcionisanje organizma. Na osnovu toga može se saznati u kakvom je zdravstvenom stanju telo, jer svaka ćelija, zavisno od toga je li zdrava, zaražena virusima ili maligna, ima određeni „svetlosni“ kôd. Ovakva vrsta komunikacije veoma je efikasna, budući da se energija tad prenosi mnogo brže nego pri hemijskoj difuziji, što je i testirano na pojedinim biljnim i životinjskim vrstama i ljudskim organima.
Osim toga, istraživanja su pokazala da ljudska psiha može uticati na emisiju biofotona. Naime, u nedavno realizovanoj studiji – od učesnika smeštenih u zatamnjenu prostoriju traženo je da vizualizuju blistavo svetlo, pri čemu je ustanovljeno da je nivo emisije čestica svetlosti znatno porastao.
„Svetlosne“ tačke
U naučnim studijama utvrđeno je da ljudsko telo emituje svetlost u izuzetno niskim spektralnim vrednostima, 1.000 puta nižim od onih koje ljudsko oko može opaziti. Osim toga, utvrđeno je i da te vrednosti variraju u zavisnosti od doba dana i dela tela, kao i da se ova vrsta svetlosti razlikuje od infracrvene, koja je povezana s telesnom toplotom.
Grupa naučnika iz Japana nastojala je da podrobnije prouči prirodu ove pojave. U toku istraživanja koristili su kamere visokih rezolucija, koje mogu detektovati pojedinačne fotone. U istraživanju su učestvovala petorica dvadesetogodišnjaka, koji su, razodenuti do pasa, stajali ispred kamera u ciklusima od po dvadesetak minuta, svaka tri sata (od deset pre podne do 10 sati uveče). Prostorija u kojoj su boravili bila je potpuno zamračena.
Testiranje je trajalo tri dana, nakon čega su usledile analize dobijenih podataka. Ustanovljeno je da je emisija svetlosti različita u različitim delovima dana – najmanja je oko deset, a najviša oko 16 sati posle podne, nakon čega joj intenzitet postepeno opada. Osim toga, primećeno je i da lice „svetli“ više nego drugi delovi tela, dok je emisija u oblasti grudnog koša najmanja. Smatra se da je to zbog toga što je lice najizloženije sunčevoj svetlosti, dok su ostali delovi tela zaštićeni odećom.
Osim toga, pigment melanin sadrži fluorescentne komponente. Jedan od zaključaka studije jeste i to da je ovakva vrsta fluktuacija najverovatnije povezana s metaboličkim procesima u telu. „Ukoliko je ova pojava posledica metaboličkih procesa u telu, to znači da na osnovu nje možemo saznati i nešto više o sveukupnom zdravstvenom stanju neke osobe“, ističe Masaki Kobajaši, specijalista za proučavanje biofotona pri Tehnološkom institutu u Tokiju.
Pozitivni efekti medaticije
Emisija biofotona varira od osobe do osobe, a znatno je veća kod osoba koje upražnjavaju meditaciju ili se bave određenim vrstama isceliteljskih disciplina. Ustanovljeno je da ove osobe mogu proizvesti emisiju od 40 do 60 fotona u sekundi, za razliku od ostalih, kod kojih su te vrednosti znatno niže – osam do deset fotona. Duhovni iscelitelji i ljudi koji posvećeno upražnjavaju meditaciju emituju biofotone u vrednosti od čak 400.000 u sekundi.
Shodno tome, ne treba potcenjivati blagodeti meditacije. Petnaestominutna vežba, uz opuštajuću muziku i potpunu mentalnu usredsređenost, može nam doneti radikalne promene u životu. U tim situacijama – od velikog su značaja afirmacije koje podstiču vedrije razmišljanje. Harmonični tonovi jačaju vezu tela s duhom, te podstiču energetsku razmenu između njih. Osim toga, od velikog su značaja i tehnike pravilnog disanja, budući da se ćelije tako pune kiseonikom i dostižu više energetske nivoe.
Više nego bilo koji drugi vid energije, svetlost utiče na auru, na biohemijske i mentalne procese, a uslovljava i određenu percepciju sveta i odnosa u njemu. Osvešćujući svoju istinsku prirodu, okrećemo se svetlosti, upijamo je i emitujemo je oko sebe. Svetlošću možemo uticati i na svest, te ona, zasnovana na principima racionalnosti, postaje „prosvetljena“, intuitivna
