Zvezde su se u Vavilonu smatrale božanstvima kojima su se magovi obraćali za pomoć kada bi želeli da otkriju budućnost, ali i spreče nesreću, izleče bolest ili zaštite ljude od zla
Vavilonsko carstvo prostiralo se na teritoriji današnjeg Iraka, a istoimena prestonica, čiji se ostaci po tvrdnjama arheologa nalazi u blizini grada Al Hillah, sa obe strane reke Eufrat, prvi put se spominje na pločici Sargona Akadskog iz 24. veka pre naše ere, a prevedeno sa sumerskog, znači “božja kapija”.
Kao i mnogim drevnim narodima, Vaviloncima je magija bila sastavni deo života i nerazdvojan deo religije. Vavilon se smatra kolevkom mnogih ezoterijskih veština: vrhovni sveštenik istovremeno je bio moćan mag, iscelitelj, učitelj, duhovni vođa.
Pošto su živeli u delti Eufrata i Tigra, stanovnici ove moćne države često su stradavali od poplava i suša, pa je valjalo umilostiviti bogove u čiju su se čast održavale raskošne svetkovine.
Začetak astrologije
Vavilonci su zvezde smatrali moćnim božanstvima i začetnici su astrologije, mada pomoću zvezda nisu samo predviđali budućnost, nego su im se obraćali i za pomoć izvodeći magijske rituale za prizivanje blagostanja i zaštitu od zla.
Nebo su predstavljali Anu, Enlil i Ea, Veneru su zvali Ištar ili boginja ljubavi, Merkur je bio bog rata, Mars razarač i bog kuge, Mesec je Nanna, bog greha, sunce je Shamas, dok je bog Marduk pandan Jupiteru. Vavilonci su njihova imena dozivali u raznim čaralicama, sa ciljem da se zaštite od poplave, bolesti, suše, neprijatelja ili neke druge nevolje.
Drevna medicina
Isceliteljstvo je takođe istaknuti deo magijske prakse drevnih Vavilonaca, a na velikoj ceni bili su travari. Verovalo se da svaka biljka ima energiju koja iz čoveka tera zle demone – izazivače bolesti.
Sa posebnom pažnjom birali su i ritualno brali svaku travku. Najmoćnijim biljem smatralo se ono koje je raslo na visokim planinskim visoravnima jer je bliže bogovima pa je lekovitije. Za lečenje bešike koristio se žuti šafran, za vitalnost se upotrebljavao napitak od belog luka, dok se protiv kašlja i grudobolje uzimala trava po imenu pasji jezik.
Biljke su, osim zbog lekovitih svojstava, bile cenjene i zbog afrodizijačkog dejstva, s tim što su one sa “ženskom energijom” namenjene nežnijem polu, a one sa “muškom energijom” njihovim partnerima. Travar je mogao da se osamostali nakon dugogodišnjeg šegrtovanja, pod uslovom da tokom tog staža napravi novi lek, a receptura se obavezno zapisivala na glinene tablice za buduća pokolenja.
Razgovor sa biljkama
U starim vavilonskim spisima pronađen je tekst o ritualnom branju bilja i pripremanju lekova.
“U zalazak sunca potražiti tikvu koja raste samo u ravnici. Uzeti dve marame, pa jednom pokriti glavu, a drugom tikvu pa oko nje brašnom napraviti krug. Ostaviti tako da prenoći, a ujutro, pre nego što sunce izađe, ubrati tikvu sa korenom.
Nije dobro čupati je pod svetlošću sunca, niti je odvajati od zemlje bez magijskog kruga jer bi se u tom slučaju tikva naljutila i ne bi bila lekovita”.
U nekim slučajevima izvodili su se rituali “nagovaranja” tokom kojih travar moli biljku da se “odrekne života” da bi spasla nekoga od bolesti. Naravno, svaki lek se pripremao ritualno, za svakog bolesnika posebno, a tokom obreda božanstvima se šaputalo ime nevoljnika, uz molbu za ozdravljenje.
Osim u svrhu lečenja, biljke su se koristile i za uspostavljanje dijagnoze. U topli oblog travar bi nakapao esenciju neke biljke pa bi je prislonio na kožu bolesnika, a po reakciji koja bi potom nastupila, prepoznavalo se oboljenje. Na primer, ako bi na koži ostao beli plik to je značilo da je u pitanju bolest creva, crveni bi ukazivao na otežano varenje, zeleni na sunčanicu, a crni na neku opaku bolest za koju nema leka.
Crna magija
Moćni magijski rituali, naročito oni protiv zla, odvijali su se pod pokroviteljstvom boga Ea.
Ako bi se na zidu kuće pojavila plesan, to bi se tumačilo kao znak nesreće, a da bi se zlo sprečilo, žrtvovao se jarac i to u vreme vladavine istoimenog sazvežđa.
Vavilonski sveštenici praktikovali su i rituale crne magije koji bi trajali celu noć, a neretko su se koristile lutkice koje su predstavljale buduću žrtvu prokletstva čiji je ishod uvek bio fatalan.
U tom ritualu figura žrtve zakopavala se na grobu osobe koja je nedavno umrla i to samo posebnim danima… OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU
M. Nikolić
Svet nastao od zmaja
Vavilonci su verovali u ep “Enuma Eliš”, prema kojem je svet nastao iz borbe dobra i zla. Nakon dugotrajne svađe među bogovima, na scenu je stupio bog svetla Marduk i raspolovio zmaja, odnosno božanstva Tiamat. Od tela nemani nastali su nebo i zemlja, a iz njegove krvi Marduk je stvorio ljude.
