Slavni manastir vekovima unazad privlači svetsku pažnju, ali uprkos tome njegove zidine i dalje čuvaju brojne tajne
Manastir Šaolin u proviniciji Henan (Kina) zauzima kultno mesto u svetu borilačkih veština. Čuven po svojim monasima-borcima, Šaolin je u velikoj meri doprineo popularizaciji kung fua, ali i širenju budističke filozofije na Zapad. Međutim, iako je Šaolin danas već sastavni deo naše globalne kulture, zapravo, većina nas iznenađujuće malo zna o njemu.
Osnovao ga je Indijac
Manastir Šaolin je do te mere postao sastavni deo kineske kulture da su ljudi često iznenađeni saznanjem da njegov osnivač zapravo uopšte nije Kinez! Poznat kao Ba Tuo, osnivač Šaolina je lutajući budistički monah iz Indije koji je došao u Zapadno carstvo Wei oko 464. godine. Propovedao je širom Kine nekoliko decenija pre nego što je car Ksiao Ven naredio izgradnju manastira Šaolin na planini Song, u današnjoj provinciji Henan, i imenovao Ba Tua za njegovog upravnika. Izvori iz tog perioda su retki, ali se čini da je u početku manastir funkcionisao kao centar za prevođenje budističkih tekstova na kineski.
Nije jedini red monaha ratnika
Suprotno uvreženom verovanju, Šaolin nije jedini manastir s monasima-borcima. Zapravo, on čak nije ni prvi takve vrste. Vekovima pre nego što je Šaolin osnovan, drugi budistički manastiri u Kini uveliko su imali svoje monahe, majstore borilačkih veština. Zapravo, ta praksa nije čak ni isključivo vezana za Kinu. U Indiji, Naga Sadui su nekada bili najbolje naoružana i najratobornija od svih hindu sekti. Danas su poznati turistima kao sveti ljudi bele kose, ali su svojevremeno važili za najopasnije borce Indijskog potkontinenta, od kojih su mnogi zazirali. Sličnih verskih centara pre Šaolina bilo je u Koreji i Japanu, čak i na Tibetu, gde su postojala bratstva ratnika monaha pod komandom Dalaj Lame.
Kung fu ne potiče iz Šaolina
U Kini se kaže da su ”sve borilačke veštine pod nebom potekle iz Šaolina”, ali to nije istorijska činjenica. Čak ni nekoliko vekova nakon osnivanja manastira, u Šaolinu nije postojala organizovana borbena obuka. Zapravo, najraniji zapisi o borilačkim veštinama u Šaolinu potiču tek iz 14. veka, ali se veruje da su monasi najverovatnije počeli da se specijalizuju za borbe s dugim štapom (svojim najtipičnijim oružjem) tek u 12. veku. Tipična karakteristika borbe Šaolin ratnika – prsa u prsa, u zapisima se pojavljuje tek u 16. veku.
S druge strane, istorija kung fua može se pratiti unazad mnogo pre nego što je manastir Šaolin osnovan. Drevni anali koji datiraju iz perida 800–500. godine p. n. e., spominju ”teške” i ”meke” tehnike borilačkih veština, podelu koja je do danas ostala ključna u kung fu filozofiji. U vreme dinastije Ming (1368–1644), kada je Šaolin postao poznat po izvrsnim borilačkim veština, kung fu je već bio uobičajen širom Kine.
Osnivanje carske dinastije
Dominacija Šaolina među kineskim manastirima počela je krajem vladavine dinastije Sui (581– 618). Sui, koji je ujedinio Kinu, ubrzo je svrgnut nizom narodnih pobuna, a kasnije i atentatom. Nakon pada dinastije, nekoliko vlastelinskih kuća počelo je da se nadmeće za kontrolu raspalog carstva. Jedan od pretendenata na tron bio je i bivši kraljev general Vang Šičong. U nameri da uspostavi dominaciju nad što većim delom zemlje, a u strahu da se monasi ne pobune, Šičong je poslao vojsku da opkoli manastir. Kako bi se oduprli opsadi, monasi Šaolina su se zakleli na vernost njegovom rivalu Li Juanu, koji je monasima poslao pomoć. Uz pomoć monaha, Li Juanova vojska uspela je da se odupre vojsci i prisili Šičonga na predaju. Nakon ove pobede, vlast nad Kinom uspostavila je porodica Tang, koja je vladala do 907. g. n. e. Uloga manastira Šaolin u dobijanju rata omogućila im je da zadrže visoko poštovanje među pripadnicima dinastije.
Mitsko poreklo čaja
O nastanku najomiljenije napitka u Kini postoji bezbroj mitova i legendi. Jedna od legendi vezuje se upravo za Šaolin, odnosno jednog od njegovih osnivača, budističkog sveštenika Bodidarmu. Bodidarma je, prema legendi, krenuo na dug i opasan put iz rodne Indije do Kine u nadi da će tamo proširiti budističko učenje. Nakon što je proputovao celu Kinu, konačno je došao do Šaolina i odlučio da ostane u obližnjoj pećini.
Tamo je pokazao svoju intenzivnu posvećenost meditirajući devet godina, bez hrane i vode, širom otvorenih očiju. Mnogo godina kasnije, Bodidarma je odlučio da ponovi podvig, ali je usred meditacije zadremao. Razljućen zbog nedostatka lične discipline, sam je sebi odsekao kapke kako više nikada ne bi podlegao iskušenju sna. Na mestu na koje su pali njegovi kapci pojavila se biljka, čiji su listovi pomagali Bodidarmi da ostane budan. Kaže se da je to razlog zašto listovi sušenog čaja izgledaju k ao uveli kapci.
Misteriozni vukodlak
Prema legendi, u drugoj polovini 19. veka živeo je čovek po imenu Tai Đin, poznat kao Langren (Vukodlak) od Šaolina. Đin je od rođenja patio od hipertrihoze, bolesti zbog koje je po celom telu bio prekriven dlakama. Međutim, ostao je upamćen i po tome što je bio najveći majstor borilačkih veština u Kini.
Vukodlak od Šaolina rođen je u sujevernoj seoskoj porodici u kojoj su ga smatrali demonom. Misleći da bi njegovo prisustvo izazvalo veliku nesreću, umotali su dečaka i ostavili ga da umre u obližnjoj šumi. Srećom, monasi iz Šaolina koji su tuda prolazili čuli su njegov plač, sažalili se nad napuštenimm detetom te ga poneli sa sobom.
Monasi su pokušali da pronađu porodicu za Tai Đina, ali niko nije bio spreman da ga primi. Na kraju, monasi odlučuju da ga podignu sami.
Odrastajući u hramu, Tai Đin je naučio borilačke veštine od Šaolin majstora. Za razliku od većine boraca borilačkih veština koji posvećuju čitav svoj život učenju jednog ili dva stila kung fua, Tai Đin je odlučio da savlada sve! Jedna priča tvrdi da je na kraju savladao više od 200 tehnika goloruke borbe i vladao umećem baratanja s više od 100 oružja. On je čak rekao da su ga naučili i tehnici zloglasnog dim maka – ”dodiru smrti”.
Mučni obred inicijacije
Fanovima kung fu filmova i Šaolina verovatno je poznato značenje devet tačaka (tri tačke u reda tri) na glavama njegovih monaha. Poznat kao džieba, ovaj sveti znak vezan je za obred inicijacije koji monahu stavlja njegov sveštenik kao znak da je završio obuku. Džieba ima veliki značaj u manastiru Šaolin, a svaka tačka označava jedno od osnovnih pravila ponašanja, koja svaki monah mora slediti. Primanje džiebe podrazumeva dugačku ceremoniju koja uključuje mesec dana intenzivne meditacije i fizičke kondicije. Na vrhuncu ceremonije, devet štapića tamjana pričvršćuje se pastom na vrh glave. Mirisni štapići tada gore sve do kraja, dok koža ne postane potpuno crna. Ovaj obred danas je dobrovoljan, a smatra se da je samo 100 monaha bilo fizički i psihički spremno da mu se podvrgne. Zapravo, samo četrdeset trojica njih prošli su celu ceremoniju.
Leteći monasi
Šaolinski borci savladali su brojne tajne koje ih čine vrhunskim majstorima borilačkih veština. Jedna od njih, koja je šokirala javnost, jeste zadivljujuća sposobnost lebdenja! Naime, pojedini monasi, meditacijom i upornim vežbanjem postigli su ono o čemu ”običan” čovek može samo da sanja. Pored toga što su se pojedinci izveštili u levitiranju, jedan monah je, nakon više od deset godina vežbanja, uspeo da hoda po vodi. Dok neki veruju da je reč samo o višem stanju uma koje monasi dostižu meditacijom, drugi pak smatraju da je Šaolin uistinu magičan hram.
