Oni su bili svedoci brojnih neobičnih, često i neobjašnjivih pojava u kosmosu, o čemu su uglavnom ćutali. Nakon perestrojke, kad je popustila cenzura, a preispitivanje činjenica zamenilo partijske interese, odlučili su da progovore
Postati kosmonaut jeste sve osim jednostavnog zadatka. Zahtevi koji im se postavljaju ekstremno su visoki, a po završetku obuke postaju profesionalni svemirski putnici. Kao takvi, istrenirani su za sve moguće situacije, ali ne i za one koje se graniče sa naučnim fantastikom. Takve okolnosti su decenijama imale tretman državne tajne, da bi konačno našle put do javnosti.
Džinovski talasi
U mnogim ruskim časopisima, već nekoliko decenija pojavljuju se brojna svedočenja o fascinantnim pojavama i fenomenima koje su sovjetski, a potom i ruski kosmonauti prijavljivali kontroli leta tokom boravka u svemiru.
Kosmonaut Vladimir Lahov uočio je jednom vrlo neobičnu pojavu dok je bio u svom svemirskom brodu, usmerenom nadole, prema Zemlji: dva gigantska talasa, uzdigavši se iz Indijskog okeana, stopila su se jedan s drugim. Vodena masa nastala usled sudara talasa učinila se ogromnom poput planine, da bi zatim u trenutku nestala. Slično iskustvo imao je i kosmonaut Vladimir Kovalionok, koji je prijavio vrlo sličan vodeni masiv, visok preko 100 kilometara, u Timorskom moru, nedaleko od Australije. Iako su ovakva svedočanstva potvrda da znamo vrlo malo o tome šta se dešava na našoj planeti, iskustva kosmonauta o zbivanjima u kosmosu još su fascinantnija.
Čarobni spektakl
Još jedan interesantan fenomen dogodilo se 2. septembra 1978, kad su sovjetski kosmonauti Kovalionok i Ivančenkov primetili senku svemirske stanice Salyut 6. Senka je bila čudne narandžastocrvenkaste boje. Što je još čudnije, menjala je veličinu. Ranije iste godine, 25. avgusta, oba kosmonauta primetila su oblake koji su menjali boju iz zelene u ljubičastu, crvenkastu, plavu… Ostali sovjetski kosmonauti (V. Sevastianov, P. Klimuk) prijavili su srebrnkaste oblake. Njihovo poreklo i dalje je neobjašnjeno. N aivicama kosmičkog mraka struktura tih oblaka bila je vrlo tanka (ili svetla), ili pak porozna, nalik labudovom krilu.
Ovi oblaci opisani su kao čarobni spektakl. Ruski astronom Vitold Tesarski prvi put je ukazao na njih još 1885. Oblaci se nalaze na najvišoj tački Zemljine atmosfere, na nadmorskoj visini od 70 do 90 kilometara. Poznato je da se sastoje od difuznih čestica, ali je njihova priroda i dalje nepoznata. Poglavlje neobjašnjivih fenomena ovim se tek otvara.
Senzorne deprivacije
U listu „Rabočaja tribuna“ detaljno je opisano iskustvo kosmonauta Genadija Strekalova tokom boravka na svemirskoj stanici Mir. Fenomen koji je uočio 28. septembra 1990. bila je sfera savršenog oblika koja je menjala boje. Uočena je iznad Njufoundlanda (SAD) na visini od 20 do 30 kilometara. Bila je vidljiva desetak sekundi, a potom je iznenada nestala. Strekalov je to prijavio kontrolnom centru, ali je izbegao da ga klasifikuje kao NLO, s objašnjenjem da kosmonauti moraju biti oprezni. U isto vreme, sa Strekalovim je na brodu bio i kosmonaut Genadyij Manakov, koji je video isti fenomen.
Misteriozni sjaj
Ipak, jedno od najupečatljivijih iskustava podelilo je svih šest kosmonauta sovjetske orbitane stanice Salyut 7. Desilo se to 1984. godine, 155. dana leta, dok su svi članovi posade bili okupiranim planiranim eksperimenatima i testovima. A onda je usledilo nešto što je prevazišlo sve njihovo iskustvo, znanje i razumevanje. Ispred stanice Salyut 7, bukvalno niotkud, pojavio se veliki narandžasti oblak gasa nepoznatog porekla. Kosmonauti su odmah obavestili o tome kontrolni centar sovjetske svemirske misije. Dok su zapanjeni naučnici analizirali izveštaj, Salyut 7 ušao je u oblak. Posada je imala utisak da je narandžasti oblak nakratko ušao u stanicu.
Svi su bili zahvaćeni misterioznim sjajem, zaslepljeni, bez kontakta s drugovima. Sve ovo trajalo je vrlo kratko, a potom je sve nestalo. Zapanjeni ovim iskustvom, svi su potrčali ka prozorima. Ono što su videli ostavilo ih je bez teksta: unutar narandžastog oblaka videlo se sedam gigantskih objekata. Njihovi politički ideali i vera u marksističko-lenjinističke postulate – sve je u trenutku nestalo i raspršilo se. Niko nije sumnjao u sopstvene oči. Niko nije dovodio u pitanje šta je video: sedam nebeskih anđela! Anđeli su izgledali kao ljudi, ali su se ipak razlikovali od njih.
Anđeoski osmesi
Da, anđeli su imali ogromna krila i zaslepljujuće oreole. Glavna razlika, međutim, bila je u anđeoskim osmesima. Dok su posmatrali sovjetsku posadu, smešili su se. Svi sovjetski kosmonauti govorili su o istom, divnom osmehu koji su imali anđeli. Osmehu radosti, zanosa … Osmehu kakav ljudi nemaju. Deset minuta je brzo prošlo, nakon čega su anđeli nestali zajedno sa svojim oblakom.
Posada Salyut 7 osetila je razoran gubitak. Ali Zemlja je zahtevala objašnjenje. Kad je Tsentr primio izveštaj, ovaj incident odmah je klasifikovan kao “državna tajna”. Formiran je i poseban tim doktora da proučava i održava opšte stanje kosmonauta. Stoga je posadi odmah naređeno da izmeri spstvene parametre fizičkog i mentalnog zdravlja. Ispitivanja pokazuju da su kosmonauti bili zdravi i pri zdravoj pameti. Anđelima nije bilo dozvoljeno da postoje – ni u Sovjetskom Savezu ni izvan njega.
Ovakvih i sličnih iskustava nije manjkalo. Mnoga od njih su, međutim, bila brižljivo čuvana oznakom najviše državne tajne. Ali i sami kosmonauti bili su u dilemi treba li da prijave „incident“. Ako prijave, njihovim karijerama odmah bi došao kraj. Znali su da su mogli biti okarakterisani kao povodljive osobe, previše nestabilne za dalje letove u svemir. To je, uostalom i bio razlog što ovakva iskustva dugo skrivana. Dugo, ali ne i zauvek.
Pseći lavež i bebin plač
Kosmonaut Georgy Grečko prijavio je da je video čudna bića gigantskih razmera iznad Mongolije?! A Vladislav Volkov, kosmonaut koji je nastradao 1971. godine, govorio je o neobjašnjivoj buci u svemiru, nečemu poput psećeg laveža i bebinog plača. Zemlja je bila ispod njega, on u orbiti, pa ipak je čuo čudne zvuke. Do svoje smrti – Volkov nije našao nikakvo objašnjenje za ovu pojavu. Čak su i čuveni Jurij Gagarin i Leonov govorili o muzici za koju im se činilo kao da “nije s ove planete.”
