Trenutak samospoznaje prepoznajemo po spremnosti i nepokolebljivosti da se s određenim životnim izazovima suočimo na pravi način
Teško je snaći se u bujici informacija što nas svakodnevno zapljuskuje sa svih strana. Mnoštvo je saveta o zdravoj ishrani, vežbi, lepoti, ljubavi… što ne deluje nimalo podsticajno, a često nas i dezorijentiše. Budući da informacije plasiraju različiti izvori (mediji, vlade, crkve, naučni krugovi), one su često kontradiktorne, pa se pojedini ljudi osećaju zbunjeno i neodlučno kad su u pitanju saveti i obrasci ponašanja koje treba da slede.
Upoznaj sebe
Donošenje prave odluke dodatno otežava činjenica što je većina poruka vrlo dobro argumentovana i potkrepljena primerima iz stvarnog života. Ipak, većina nas često zaboravlja da nijedan savet nije univerzalno primenljiv. Nad ulazom u Apolonov hram u Delfima možemo pročitati poznate reči: “Čoveče, spoznaj sebe”. S druge strane, na unutrašnjoj strani tih vratnica čitamo: “I spoznaćeš svet i Boga”.
Ova krilatica poziva nas da spoznamo istinu o sebi i o tome ko smo zapravo – od svakodnevnih navika pa do vrhovnih moralnih načela i životnih vrednosti. Iako je ovaj zadatak vrlo zahtevan i često dugotrajan, moramo ga savladati da bismo se na pravi način suočili sa izazovima svakodnevice. Stoga je izuzetno važno uvek biti iskren prema sebi i svoje mane i slabosti sagledavati realistično.
Mnogi ljudi prezaju od suočavanja sa sobom – kompleksi i mane izazivaju u njima nelagodu, pa ih prikrivaju i ulepšavaju pred svetom. Međutim, uvek moramo biti svesni toga da nismo usamljeni u svojim slabostima i nesigurnostima, štaviše – u tome nismo ni bolji ni gori od mnogih drugih iz okruženja. Ova spoznaja jeste demorališuća, ali istovremeno može biti i veoma oslobađajuća.
Formule zdravog života
Ne tako davno, većini nas bilo je savršeno jasno šta se podrazumeva pod zdravim stilom života. Redovna ishrana, dobar san, rekreacija, uzdržavanje od alkohola i duvana… bili su prečica do srećne svakodnevice. Međutim, u jednom trenu do nas su počele dopirati razne informacije opovrgavajući pozitivan uticaj dotadašnjih životnih navika. Danas je gotovo nemoguće setiti se makar jedne namirnice koja važi kao potpuno neškodljiva po zdravlje. Meso? … Puno je antibiotika i hormona. Voda? … Zagađena je i ne preporučuje se za piće. Voće i povrće? … Natopljeno je pesticidima.
Realno gledano, ako bi se sve ove tvrdnje shvatile ozbiljno, niko ne bi ništa ni okusio.
Činjenica jeste da je pitanje zdravlja (gde je ishrana samo jedan aspekt) postalo neka vrsta stalne preokupacije, čak opsesije savremenog društva, za šta su umnogome zaslužni masovni mediji. Odgovor na pitanje koje namirnice treba jesti, a koje izbegavati – ne može se generalizovati. Osim toga, treba imati u vidu da se zagađenja i štetne materije ne mogu u potpunosti izolovati. Prema tome, najrazumnije rešenje jeste da svaka osoba proceni koje su to namirnice neškodljive po njen organizam, te da na osnovu toga izradi plan ishrane i suzdržava se od onoga što joj ne prija.
Samospoznaja podrazumeva poznavanje i osluškivanje sopstvenog tela u celini, njegovih reakcija i granica izdržljivosti. Oni kojima to pođe za rukom moći će u potpunosti da se oslone na sebe, a ne na ono što im savetuju razni stručnjaci i magazini.
Od ideje do realizacije
Uprkos rešenosti da promene određene navike, mnogi ljudi neprestano odugovlače s tim. Tačno je da je veoma teško promeniti određene ustaljene obrasce ponašanja, pa se takva odluka često ostavlja za „sutra“. Ipak, mnogo toga je u mentalnoj energiji. Ukoliko osoba jednom reši da istraje, potrebno je da veruje u svoj cilj, pa će tako i povećati šanse za uspeh. Osim toga, veoma je važno postaviti sebi realistična očekivanja. Ukoliko je neko, recimo, poslednjih 20 godina života proveo pred televizorom, malo je verovatno da će odjednom smoći snage da vežba dva sata dnevno.
Najverovatnije će odustati već nakon nedelju dana. Ipak, to nije rešenje. Potrebno je samo prilagoditi dinamiku i intenzitet vežbi. Za početak, počnite s laganim vežbama od desetak minuta dnevno. Tako se nećete previše umoriti, a trening će vam čak delovati podsticajno. Veoma je važan i pristup. Ukoliko vežbe doživljavate kao kaznu, biće vam duplo napornije.
Ovakav pristup može biti koristan i u drugim sferama života. Na primer, ukoliko želite da štedite, nemojte prenagljivati u odlukama, već realno razmislite o tome koliku sumu mesečno možete ostaviti sa strane. Bolje je da odvajate manje sume nego one veće, od kojih ćete svaki mesec pomalo uzimati.
U svim ovim izazovima ne treba zaboraviti značaj strpljenja i odlučnosti. Ne smete se obazirati na unutrašnje kočnice, jer one vam samo iscrpljuju energiju koju možete bolje iskoristiti – na primer, za ispunjavanje dnevnih obaveza. Odugovlačenje deluje kontraproduktivno, blokira nam motivaciju i udaljava nas od cilja.
Osvestite strahove
Tibetanski lama Tartang Tulu u knjizi: „Omderenim koracima do uspeha“ poručuje:
„Kad jednom postaneš svestan strahova i poteškoća koje te blokiraju, pokušaj da ih izmeniš. Sledeći put kad se suočiš s nekim problemom – preusmeri svoju energiju tako da u potpunosti sagledaš ono što te blokira pre nego što pokušaš pronaći rešenje. Iako ćeš se u početku možda opirati tome, pozitivna osećanja koja će te preplaviti jer si se na pravi način suočio sa slabostima – učvrstiće te u izazovima budućnosti. Samo u istinskom sagledavanju svojih motivacija, slabosti i vrlina naći ćemo vitalnu energiju koja daje istinski smisao životu.“
Paradajz – koristan ili štetan?
Pre desetak godina, Univerzitet Harvard sproveo je jednu studiju kako bi se pokazalo da paradajz može umanjiti rizik od kancera. Prema tom istraživanju, muškarci koji su jeli nekoliko porcija paradajza dnevno smanjili su mogućnost da obole od raka prostate za čak 35%.
Ipak, i ako se ovaj zaključak prihvati bez rezerve, pitanje je koliko je realistično da osoba pojede toliku količinu iste namirnice na dnevnom nivou. Osim toga, u obzir nisu uzeti eventualni štetni efekti, koji čak mogu anulirati one pozitivne. Na primer, prenebregnula se činjenica da bi kiselina iz paradajza dugoročno mogla izazvati oštećenje želuca. Pozitivni efekti na prostatu u tom smislu pali bi u drugi plan. Sve je to pokazalo da isključivost u ishrani često može biti mač s dve oštrice.
