Paganska svetkovina Imbolc slavi se u čast povratka svetlosti, od predvečerja 31. januara do 2. februara. Rituali koji se urade u to vreme, prema verovanju drevnih naroda, utiču na plodnost i blagostanje
Ovi dani su veoma pogodni za proricanje, naročito gatanje u pasulj ili kukuruz, ali i učenje tarota, astrologije i hiromantije, kao i za proročke snove
Imbolc ili Povratak svetlosti paganski je praznik kojim se tri dana, od 31. januara do 2. februara, proslavljalo vreme kada je dan postajao sve duži. Verovalo se da se tada keltska trojna boginja XBrigidX prvi put pojavila kao devojka i vodila ljubav sa mladim bogom svetlosti rođenim na kratkodnevicu. Hrišćani su taj dan nazvali Svećnica.
Nevesti u čast
Prema drevnim keltskim običajima, trodnevni januarsko-februarski festival bio je vreme za venčanja. O ljudima je tada brinula Brigid, boginja koja se zalagala za dobrobit žena, porodice i potomaka. Za nevestino veče odabran je 31. januar kada se od snopa žita pravio mladin krevet. Ponekad je to bilo žito koje je narod sačuvao od poslednjeg pšeničnog snopa prve žetve. Ukrašavano je trakama ili ranim prolećnim cvećem da bi predstavljalo majku zemlju.
Nevestin krevet pravljen je pored vatre, a ukućani bi pevali: “Dođi nevesto, krevet ti je spreman”. Tada bi devojka, obučena kao nevesta, ostavila pred vratima krave i kanticu za mleko, i ušla u kuću donoseći mir, plodnost i izobilje, a verovalo se da sa njom u kuću ulazi i nevidljiva boginja Brigid. Ona bi živela sa ukućanima i donosila miraz mladi, a ostalima poklone. Najstarija žena posipala bi med i mleko preko nevestinog kreveta u kojem će dve sledeće noći pored mlade spavati i Brigid. Potom bi se sakupili svi muški članovi porodice, da nevesti i boginji Brigid odaju čast poljupcem, buketom cveća ili novcem.
Kad bi je počastili, molili su je da im pomogne u onome od čega su živeli: zanatu ili obradi zemlje.
Rituali za početak
U ovo vreme treba bacati magiju kojom se priziva nova ljubav, plodnost i garantuje da će svaki početak biti uspešan. Da bi se to obeležilo, nekada je rađen ritual sa malim vatrama, a danas se može izvesti sa svećama. Lojanice treba zapaliti i postaviti u što pravilniji krug, a u sredinu staviti lončić sa mlekom.
U mleko se potope tamjan i biljke: angelika, bosiljak, žuta trava i vres ili mirta, koje se posle ponoći 2. februara izvuku i osuše, da bi kasnije služile za mađijanje i amajlije. Mleko se procedi i čuva na hladnom da se poprska kuća ili osoba, a služi za oslobađenje od uroka, jer je – sveto. Ugašene sveće se pale po potrebi: bele za zdravlje, crvene za uspeh, zelene za spokojstvo, roza za ljubav, a zlatne za spiritualni napredak.
Kada se duhovi javljaju
I danas se veruje da su poslednja nedelja januara i prva nedečja februara vreme kad duhovi utiču na život ljudi. Zato su ti dani vrlo pogodni za proricanje, naročito gatanje sa zrnima pasulja ili kukuruza, ali i učenje tarota, astrologije i hiromantije, kao i za proročke snove.
Ovaj paganski običaj rasprostranjen je i negovan vekovima, o čemu svedoči činjenica da su ga iseljenici iz Evrope u 18. i 19. veku, kad su naseljavali Ameriku, preneli preko okeana. Tako se i danas u Sjedinjenim Američkim Državama 2. februar obeležava kao Dan mrmota, a od nekadašnjih rituala zadržalo se proricanje vremenskih prilika, zdravlja i ljubavnih odnosa u sledećoj godini.
