U svojoj knjizi ”Zemljine promene” Sal Rakele navodi da se u našem DNK lanacu nalaze geni raznih humanoida koji su nastanili Zemlju u davnoj prošlosti
Postoji na desetine ljudi širom planete koji kanališu poruke bića iz viših svetova okupljenih u družinu zvanu Galaktička federacija svetlosti. Ta stvorenja stupila su u konakt sa Zemljanima kako bi nam pomogla u ovom veoma mučnom periodu tranzicije i uzdizanja čovečanstva na viši nivo.
Kako navodi Sal Rakele u svojoj knjizi ”Zemljine promene”, u čovekovoj DNK matrici postoji veliki procenat vanzemaljskih gena, što je posledica ukrštanja koja su se dešavala u dalekoj prošlosti. Navodno, naučnicima je to i te kako poznato, samo što im je zabranjeno da o tome govore da ne bi širili paniku ili prosto da bi celo čovečanstvo bilo držano u neznanju.
Procenat raznih ET primesa u ljudskoj DNK
Kako tvrde pripadnici Galaktičke federacije, u trenutnoj ljudskoj DNK matrici Plejađani zauzimaju 20%, Orionci 75%, dok preostalih 5% čini mešavina sirijanskih, drakonskih, andromedanskih, arkturijanskih, venusijanskih i drugih vanzemaljsikh bića. Veliki broj Orionaca došao je na Zemlju pre oko milion godina, i to u svom prirodnom obliku.
To je bilo izvodljivo jer je naš svet, kad je reč o sastavu atmosfere, gravitaciji i elektromagnetnim karakteristikama, najviše ličio njihovom, a samim tim bio je podoban za njihovu telesnu formu.
Rigelci i Betelgezanci otkrili su da je Zemlja mnogo prikladnija životna sredina od mnogih drugih svetova koje su posetili, pa su odlučili da se tu nasele. Kao većina humanoida iz drugih galaksija, ukrštali su se sa vrstama koje su već postojale ovde u to vreme, a to su uglavnom bili Plejađani, originalna rasa čovečanstva, i u nekim slučajevima hibridi Plejađana koji su preživeli uništenje Pangee.
Sirijanci
Reč je o trećoj najbrojnijoj grupi inkarniranoj na Zemlji, a najveći uticaj imali su u starom Egiptu. Došli su ovde u različitim periodima, za vreme procvata naše civilizacije, a kao i Orionci, mogli su da hodaju Zemljom u svom prirodnom obliku. Zato su se mnogo više razmnožili nego druge rase. Sirijanci su stigli na našu planetu svemirskim brodovima i dobro su se uklopili sa Plejađanima, a imali su i dovoljno slične crte lica da ne izazivaju sumnju.
Međutim, kako su se vibracijski veoma spustili i upali u treću dimenziju, postali su opsednuti idejom da imaju moć i kontrolu nad običnim ljudima koji nisu posedovali svemirske brodove s naprednom tehnologijom. Iskoristili su svoju tehnološku prednost da se predstave kao bogovi sa čudesnim moćima i uživali su u ideji da imaju sledbenike koji ih obožavaju. Igrali su ovu igru hiljadama godina, osnivali kultove, tajna društva i mistične škole, uz one koje su oformili duhovno orijentisani Plejadanci.
Najznačajnije posete Sirijanaca desile su se nakon uništenja Atlantide, posebno u periodu od 7 500 godina pre Hrista, sve do njegovog rođenja. Sirijanci su bili bogovi Egipta, u vreme faraona (od 4 500. do 2 000. g. pre Hrista) i Staroj Grčkoj od 4 000. do 1 500. godine pre naše ere.
Imali su supermoći koje su bile superiornije od onih koje su posedovali Orionci ili Plejađani. Inače, bog poznat kao Jehova bio je Sirijanac koji je dospeo sa sedme dimenzije, a vibracijski je pao na treći nivo zbog prihvatanja idolopoklonstva, obožavanja i divljenja koju mu je upućivala ogromna masa ljudi. Sirijanci su se mešali sa Plejađanima, Orioncima i Drakosima, i na taj način su stvoreni razni hibridi. Upravo je egipatska sfinga simbol mešavine Sirijanaca i Plejađana.
Drakosi
Za razliku od Lira –Vega humanoida, Drakosi su počeli svoju evoluciju u drugom galaktičkom sistemu i migrirali su na Mlečni put nastanivši se primarno u Alfa Drakonis zvezdanom sistemu. Kao i većini entiteta slobodne volje koji su istraživali spoljašnje svetove, i njima su opale vibracije, počeli su da se identifikuju sa nižim gustinama i izgubili su se u materijalnom, pa su između njih počeli da izbijaju ratovi.
Mnogi su se borili za puko fizičko preživljavanje, bitke su se vodile oko oskudnih resursa, bar je tako izgledalo. Ali, na osnovnom nivou svesti, suština je bila u uspostavljanju kontrole nad nekim svetovima ili grupama svetova. Velika većina Drakosa koji su došli na Zemlju bili su izopšteni iz društva, nešto poput naših kriminalaca.
Ta gušterolika bića pronašla su svoj put do naše galaksije i najpre su pokušala da slete na Zemlju u svom prirodnom obliku, ali pošto im atmosfera i gravitacija nisu odgovarale, odlučili su se ipak za inkarnaciju u ljudskim telima. Njihova izvorna tela dobila su ime ”zmaj”, što je prevod reči Drako, i bili su slični aždajama iz priča i legendi. Njihov broj nije bio veći od tri hiljade i ukrštali su se sa plejađansko-orionskim hibridima. Njihovi potomci pojavljivali su se u različitim obličjima, uključujući lavlja, ptičja i zmijska plemena.
Tot je bio Plejađanin
Pogrešno se misli da je Plejađanin poznat kao bog Tot, bio član ptičjeg plemena, a zabunu je uneo netačan opis na zidovima drevnih egipatskih piramida. Umetnici koji su napravili te opise, inkarnirali su se u Egiptu približno od 4 000 do 7 000 godina nakon vladavine Tota i dobili su netačne informacije koje su se prenosile iz generacije u generacije. Ovaj bog bio je Plejađanin koji se nije ukrštao sa Drakosima. Međutim, mnogo onih koji su se mešali sa njima imali su glave slične ibisu, ptici koja ima savijen kljun i istureno čelo.
Ko su đavoli ili bića tame?
Gde je svetlo, tu je i tama, a tako je i sa vanzemaljskim i bićima iz drugih dimenzija. Mračan ET je onaj čija je primarna funkcija ”služenje sebi”, bez razmišljanja o dobrobiti drugih.
Te duše dobile su nadimak ”vladari tame” , ”mračni ET” ili ”tamne duše”, to su rase čija je vibracija opala i bile su nesposobne da se usklade sa unutrašnjim Božjim izvorom. Neki od tamnih Drakosa i Orionaca nastanjeni su na astralnom nivou sa kojeg utiču na duše tako što se zakače za ljude. Drugim rečima, to su delovi duše koji su se zaglavili u nižim gustinama astrala ili su pronašli put do tog nivoa na različite načine, zaposedaju ljudska bića koja imaju ulogu domaćina i ponašaju se poput parazita.
Takođe, postoje i negativni entiteti u fizičkom obliku koji su u trećoj ili četvrtoj gustini (da podsetimo, mi smo u trećoj i polako se uzdižemo ka četvrtoj dimenziji). Neki od njih imaju mehanizme koji ih čine nevidljivima. Došli su ovde kako bi pokušali da ukradu našu energiju i minerale, ali i da nas porobe i preuzmu našu planetu. Postoje ljudi koji vibriraju na vrlo niskoj gustini i puni su straha ili su zli i zlonamerni, pa upravo oni postaju meta ET-ja sličnih karakteristika. Dakle, i ovde vlada zakon privlačnosti.
Kako prepoznati Orionce?
Najsličniji današnjem ljudskom obliku bili su Orionci. Postoje neki specifični tipovi tela na Zemlji koji su više orionski nego drugi. Orionski muškarac težak je i zdepast,
sa širokim ramenima, ima velike kosti i crvenkastu boju kože, a često ga etiketiraju kao mačo tipa, ratnički nastrojenog i agresivnog, koji naginje borbi sa drugim muškarcima kako bi postigao dominaciju ili superiornost. Oni žele da budu vrhunski vladari jata, ili vođe grupe. To ne znači da su svi Orionci negativni i da samo žele da se takmiče, ali to je osobina koju većina njih mora nadvladati na određenom stepenu evolucije.
