Legende o zakopanom blagu srpskih vladara i danas inspirišu mnoge avanturiste da posećuju utvrđenje na steni nadajući se da će pronaći dragoceni tovar. Svi se vraćaju praznih šaka, ali pune duše jer ovo mesto zrači neverovatno pozitivnom energijom
Od pamtiveka čačanskim selom Ostra, podno Ostrice i Vujna, kruži legenda o skrivenom blagu i kruni cara Dušana, koje su nasledili Brankovići, pa su bežeći pred najezdom Turaka dragoceni tovar sakrili u nedrima planine.
Brojne ekspedicije decenijama su pokušavale da uđu u pećinu pod Sokolicom, u kojoj se, kako se veruje, kriju dragocenosti. Iz neobjašnjivih razloga, do sada niko nije uspeo čak ni da priviri u pećinu.
Selom se priča da je čuva džinovska zmija koja, zapravo, štiti čitav kraj. Meštani pričaju da je ovo mesto čudnovato i da je mnogima koji su posetili Ostru krenulo nabolje.
Veruju da je to zbog carske krune koja je namenjena vladarima, pa je na neki način sveta jer su samo odabrani mogli da je nose na glavi. U selu nam rekoše da je mesto obavijeno misterijom i da postoje brojne legende o Sokolici.
Vratili se praznih šaka
Priča se da su blago u planini sakrili despot Đurađ Branković i njegova žena Prokleta Jerina kad su iz Smedereva bežali pred Turcima. Navodno, tu su sa svojom svitom čak i živeli jedno vreme, a pod brdom, u pećinama, kazuje legenda, despot je sagradio čitav grad.
Na ulazu u pećinu i danas se jasno vide u steni utisnuti sekira, krst i ljudska stopa, navodno Savina.
“Kažu da je blago dolinom Morave pod Sokolicu dovezeno volovskim kolima sa šest zaprega.
Drveni sanduci puni dukata, srebrnih i zlatnih pehara, kašika, kao i krune Nemanjića, zakopane su, vele, negde u ovim pećinama. Priča se da je Sokolica sveto mesto i da su stariji ljudi pred oba rata viđali visokog muškarca u kaluđerskoj mantiji kako šeta šumom, i da je za njim išao čopor vukova pitomih kao mačke.
Taj monah, kako se veruje, čuva despotove ikone i dragocenosti. Nekada je tu postojala i crkva isposnica, ali danas od nje mena ni traga”, pripoveda osamdesetpetogodišnji XVoja AnđelićX dok nas seoskim putem vodi do utvrđenja Sokolica.
Ušao u pećinu, pa poludeo
Priča Voja da su tokom godina mnogi avanturisti pokušavali da uđu u pećinu i domognu se neprocenjive zaostavštine srpskog vladara.
“Dolazili su čak i neki stranci sa topografskim kartama, kao nešto slikaju i mere, navodno, traže rudu.
Ma, znamo mi šta oni traže, ali im se izgleda plan izjalovio jer su se svi vraćali praznih šaka. Niko nije uspeo da uđe u pećinu osim jednog našeg komšije. Bilo je to pre više od 50 godina.
Oni koji su ga dobro znali pričaju da je posle toga sišao s pameti i da nikada više nije bio onaj isti. Ni sa kim nije razgovarao, povukao se u sebe i nikom nije otkrio šta je video unutra, zato valjda meštani i ne jure za blagom”, priča naš vodič.
Ubrzo smo stigli do ogromne stene ispod koje zjapi velika rupa za koje nam čika Voja reče da se i danas čobani tu sakrivaju od kiše, ponekad i čitavo stado uteraju u prednji deo pećine.
“Sokolica je sa jedne strane opasana zidom koji potiče još iz doba Rimljana, tu je bilo utvrđenje koje je služilo kao osmatračnica. Nekada se sa tog zida, kao na dlanu jasno videla cela čačanska kotlina: Lađevci i Adrani prema Kraljevu. Sa druge strane je litica, a jedini put vodi preko mokrog kamenjara”, objašnjava naš vodič
Džinovski smuk čuva blago
Tek što smo prešli desetak metara pod našim nogama na mokrom kamenju stvorilo se najmanje desetak zmija – šarki. Naša ekipa, kao ukopana, stala je i posmatrala nesvakidašnji prizor.
Uvijale su se oko naših nogu a mi smo se istog časa vratili nazad ka Velikoj steni. Uzalud je Voja pokušavao da nas ubedi da se vratimo jer je hladno pa su zmije po takvom vremenu manje pokretne i ne mnogo opasne. Ipak, ono što smo videli, bilo je dovoljno da nas odvrati od daljeg puta.
“Neki su u potrazi za blagom padali niz liticu, mnogi su nailazili na zmije, ali ne pamti se da je neko stradao od njihovog ujeda. Postoji i priča da se u pećini krije džinovski smuk koji čuva blago.
Sećam se da je ovde bilo ljudi koji su došli da istražuju pa su podigli kamp. Žalili su se da je tokom noći izbio požar u kom zamalo nisu izgoreli. Ipak ujutro na tom mestu nisu mogli da nađu pepeo, o požaru nije bilo ni govora”, otkriva Voja još neke misterije povezane sa ovm mestom…
D. Gostiljac
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU
Tajni tuneli
Čika Voja priča da je pre dvadesetak godina jedan dečak čuvajući ovce upao u nekakvu jarugu u selu Borač koje je odavde udaljeno više od dvadeset kilometara. Međutim vazdušnom linijom, preko ovih brda, udaljenost je mnogo manja, negde oko sedam do osam kilometara.
“Dečak je nestao i nije ga bilo tri dana. Najednom se pojavio pod Ostricom nedaleko od Sokolice.Pričaju ljudi da je išao nekim tunelima i da je izašao kad je u šupljini stena ugledao svetlost. Istorijski zapisi zaista ukazuju na to da su preko ovog mističnog brda vodili trgovački putevi. Sa dalekog istoka do Singidunuma stizalo se dolinom Morave preko planine Rudnik, koji je vazdušnom linijom udaljen svega pet kilometara od Sokolice.
Međutim na jednom delu tog puta nalazile su se olovne cevi, duboko pobodene u zemlju. Nikada se nije saznalo čemu su služile.”
