U narodu se veruje da krstići od leskovih grana čuvaju kuću i useve od zla i vremenskih nepogoda.
Spasovdan – Vaznesenje Gospodnje – jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Spada u pokretne praznike – uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji 40 dana, kad se javljao učenicima, učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća. Inače, koliki su značaj Srbi pridavali ovom prazniku – vidi se i po tome što je Dušanov zakonik obnarodovan na Spasovdan (1349) i dopunjen takođe na Spasovdan (1354). Ove godine ovaj praznik pada 17.maja, a u narodu se toga dana izvodi posebni rituali.
Spasovdan: Narodna verovanja
Mnogi običaji o Spasovdanu čuvaju se još od prethrišćanskih vremena. Bio je to i ratarski i stočarski praznik. Božanstvo Spas imalo je ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraćao molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!” Spasovdan je bio mnogobožački dan praznovanja Velikog četvrtka.
PROČITAJTE I… Amajlije od ljubičica za sreću i zdravlje
Spasovdan se slavi i kao krsna slava, a u mnogim selima ide litija (krstonoše). Krst kao obeležje sastavni je deo spasovdanskog rituala, te se mora ostavljati na mestima za koja se veruje da su legla demona. Čobani pripremaju krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljaju na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadaju ih i u njive s usevima.
Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Redovno se spremala cicvara. Pre Spasovdana nije se probavalo mleko od Nove godine. Na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana da se ne bi dremalo tokom godine.
Ljubavni rituali za Spasovdan
Verska proslava Spasovdana sastojala se u odlasku u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini bi vodili goste kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak. Oni koji nisu bili gosti pojedinih domaćinstava okupljali su se pred crkvom i tu nastavljali slavlje. I tu su se pekli janjci, točilo se piće, prodavao se sladoled, kolači i bombone, nudila se bižuterija, dečje igračke…
PROČITAJTE I… Kako vratiti staru ljubav
Momci i devojke tog bi dana oblačili najsvečaniju robu kako bi što bolje izgledali. Na tim saborima sklapana su mnoga poznanstva, rađale su se simpatije i ljubav između momaka i devojaka. Često se dešavalo da iz tog prvog susreta proistekne ljubav i završi se brakom. Grupa momaka ogledala bi se u bacanju kamena s ramena, vučenju kuke, rvanju, trčanju, skokovima uvis i udalj i sl. Najuspešniji takmičari bili su članovi sokolskih četa iz sela i okolnih mesta.
Mladi u Šumadiji ujutru odlaze u brda i beru devesilje, koje potom stavljaju oko karlica s mlekom da im se bolje uhvati kajmak. Zatim s devojkama odlaze na livade i beru drugo cveće, kidajući mu latice i govoreći: “Voli me – ne voli me”. Tu se razvija kolo i igraju seoske igre.
Više saveta naći ćete u magazinu Zona Magija
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
