Vlasi veruju da ovaj gmizavac ima ogromnu magičnu moć i da, ako je raspoložen, može da otkrije skriveno blago. U želji da ga odobrovolje, crtaju ga po zidovima, urezuju na amajlije i izvode razne rituale
Gotovo da ne postoji narod u čijoj tradiciji ne postoji verovanje da u životinjama, biljkama, vodi, pa čak i stenama, žive duhovi.
Zbog toga su tokom prvih dana proleća, kada se budi priroda, praktikovali razne rituale da bi se “više sile” odobrovoljile i zaštitile ljude od neprijatelja, bolesti ili neke nesreće.
U starom Egiptu i Vavilonu, kasnije u Staroj Grčkoj i Rimu, verovalo se u veliku moć životinja, pa su se sveštenici i vračevi, izvodeći specijalne obrede, iz sve snage trudili da im podiđu i umilostive ih, ne bi li preuzeli njihovu otpornost i magijsku snagu.
U mnogim krajevima sveta ovakvi običaji nazivali su se kumstvom. Kod nas se, po preporuci vlaških vračara, najčešće izvode rituali posvećeni zmijama.
Zmijska kraljica
Naš etnolog Tihomir Đorđević, pišući o martovskim subotama, zabeležio je početkom 20. veka: “U Kučajni se veruje da se kumstvom sa životinjama može obezbediti da zmija ne ujeda, da vuk ne kolje stoku, da lisica ne kvari haljine.
Mnogi kažu: ‘Okumljen sam sa lijom, vukom, mišem, pa ih ne ubijam, nego im u određene dane u godini posvećujem rituale”.
Među mitovima koji su povezani sa životinjama najstariji i najpoznatiji su oni o zmijama. Zanimljiva je legenda o zmijskoj kraljici i njenoj kruni za kojom ljudi hiljadama godina tragaju kao za svetim gralom.
Ali ima i drugih, ništa manje važnih kada se radi o magijskoj moći ovih životinja. Naši preci su znali da čovekova čula varaju, tako da ljudsko oko zmiju vidi pedeset puta manju nego što jeste.
Iskustvo Svetog Dimitrija
Govorilo se da zmije, u stvari, imaju krila i noge, te da se čoveku samo priviđa da se one onako vešto i brzo kreću gmižući… Zato se i danas, kad neko ubije zmiju, u narodu kaže: “Gle, kol’ki komarac kol’ku alu ubi”.
Ponegde se tvrdi da su zmije zajedno sa gušterima, miševima i ostalom gamadi, izmilele kada je čobanin XSvetog DimitrijaX ubio aždaju. Stari Egipćani verovali su da samo zmija može da sačuva faraone i donese im mudrost, pa su je gravirali na njihovim zlatnim krunama.
Crteži zmija nalaze se i na zidovima svetilišta trakijskog Herosa, a u antičkoj mitologiji one su simbol grčkog boga Asklepija (bog medicine, hirurgije i travarstva), koji se u rimskoj mitologiji zvao Eskulap.
Čuvari blaga i domova
Dugačke zmije, pre svega smukovi, od davnina poznati su kao zaštitnici imovine i blaga. Zato su ljudi dugo bili opsednuti idejom da se uz njihovu pomoć može doći do starih dukata ili zlata.
Prema uputstvima vlaških vračara, na mesto u čijoj se blizini krije bogatstvo, treba odneti ptičja jaja i vedro sa mlekom jer će to odobrovoljiti otrovnice-stražare, pa će zažmuriti ukoliko se blago prisvoji.
Zmiju je dovoljno nacrtati na zidu da bi se kuća zaštitila od nevolja, a mnogi toliko veruju u njenu moć da je i tetoviraju po celom telu, a najčešće na mišici leve ruke kroz koju, prema starim predanjima, ulaze demoni i zle vibracije.
(Odlomci iz knjige “Magijski kalendar za crvena slova” Jasne Jojić)
