Izvor kod pirotskog prigradskog sela Gradašnica tokom cele godine posećuje ogroman broj nevoljnika iz cele Srbije, čak i inostranstva, koji traže leka za kožne bolesti, stomačne tegobe, gangrenu…
Izvor Dag banjica, do koga se stiže nakon pola sata pešačenja pored reke Gradašnice, uzvodno od istoimenog sela, naziv je dobio još u vreme Turaka.
Legenda kaže da je na ovom mestu spas pronašla lepotica Daga iz Istanbula, koja je u potrazi za lekom protiv teškog oboljenja kože obišla celu Aziju i Evropu.
U znak zahvalnosti, vrelo na kojem je čudesno iscelila teške rane devojka je nazvala svojim imenom Smatra se da izvor datira još iz vladavine Rimskog carstva, pošto su arheolozi u njegovoj neposrednoj blizini otkrili ostatke naselja i grobnica.
O antičkim ruševinama na mestu današnje Dag banjice svedoče brojni turski zapisi iz 16. veka u kojima se navodi da je na ostacima drevnih zdanja nastalo selo Gradašnica.
”Žive“ rane nestale bez traga
Voda sa Dag banjice jedinstvena je po tome što je njena temperatura konstantna tokom cele godine i iznosi 29 stepeni Celzijusa. Ovde svakodnevno dolaze ljudi sa “živim”, otvorenim ranama, ali i oni koji pate od čira na želucu i drugih probavnih tegoba.
Piroćanac Vojkan Marković pune tri decenije, bar dva puta nedeljno, dolazi u Dag banjicu po vodu koju koristi za piće i za kuvanje, a kako kaže, bio je svedok mnogih čudesnih isceljenja na ovom izvoru.
“Pre 30 godina počeo sam redovno da dolazim po vodu jer mi je pomogla da se oslobodim stomačnih tegoba. Izuzetno je lekovita, pa nije ni čudo što sam ovde viđao ljude iz cele Srbije, ali i iz Makedonije, Austrije, Bugarske, Hrvatske i mnogih drugih zemalja.
Izvor svakodnevno poseti bar stotinak ljudi, dolaze čak i zimi kad nije lako pešačiti kroz zaleđeni kanjon”, ističe naš sagovornik.
Melem za rane
Cela Gradašnica snabdeva se vodom sa ovog izvora, a u selu nema obolelih od čira na želucu i vrlo retko se dešava da neko ima stomačnih problema.
“Na izvoru sam viđao ljude kojima je celo telo bilo u ranama, izgledali su kao da se raspadaju.
Posle nekoliko nedelja svakodnevnog kupanja u ovoj vodi, sve bi to zacelilo kao da nikad nije ni postojalo. Znam bar desetak šećeraša koji su zahvaljujući tome što su došli na Dag banjicu iscelili prste na nogama i izbegli amputaciju noge...”
M. V.
Ostatak teksta možete da pročitate u novom broju
