Slaviša je i zvanično najstariji vozač u Srbiji, a da ima bolji auto, vozio bi, kako kaže, od Čačka do Zagreba. O godinama ne razmišlja, bitno mu je da ga zdravlje dobro služi
Slaviša Isailović iz Preljine kod Čačka ima 90 godina, a vozi kao da mu je bar pet decenija manje.
Zvanično je najstariji aktivni vozač u Srbiji i u čačanskom MUP-u nedavno su produžili važnost njegove vozačke dozvole za još dve godine.
Morao je, kako to procedura nalaže, da donese lekarsko uverenje, a kada je otišao po potvrdu “razoružao” je i najskeptičnije lekare.
“Doktorka je pomislila da sam došao zbog nekih zdravstvenih tegoba, a kada sam joj rekao šta mi treba, bila je zaprepašćena. Nakon što je obavila internistički pregled, rekla je: ‘Slaviša, pa vaše srce funkcioniše bolje od mog.’
Nasmejao sam se i rekao da ne znam kako funkcioniše njeno srce, ali znam da se osećam odlično, uprkos godinama”, šeretski prepričava susret sa lekarkom koja mu je izdala uverenje da, što se zdravlja tiče, još može da krstari drumovima.
Dodaje da ga je kod oftalmologa čekalo još jedno prijatno iznenađenje: “Nakon pregleda, ustanovio je da mi se vid poslednjih godina poboljšao sam od sebe.”
Vozački ispit položio u petoj deceniji
Mnogi bi pomislili da je Slaviša naučio da vozi još kao mladić, ali prava je istina da je volan u ruke uzeo tek u petoj deceniji života. “Bilo je to pre četrdesetak godina, već sam prevalio pedesetu, a stalno su me drugi vozili. Jednog dana, čekam tako ispred fabrike sina da dođe po mene, a on nikako da stigne, valjda se zadržao sa devojkom.
Upeklo sunce, mozak mi ‘proključao’, a njega i dalje nema. Tada sam sebi dao reč: ‘Slaviša, nećeš ti više nikoga kumiti i moliti, nego ćeš da naučiš da voziš!’ Tako je i bilo. Upisao se u auto-školu, položio iz drugog puta i seo za volan svog prvog automobila – moskviča.
Nakon toga su se izređali: BMV, polonez, zastavu 101 i na kraju mazda 626 iz 1988. godine, koja me, Bogu hvala, dobro služi”, priča naš vremešni sagovornik.
Tri puta izbegao smrt
Seća se Slaviša vremena kada je uzduž i popreko prepešačio celu Jugoslaviju. “Tokom Drugog svetskog rata bio sam na frontu i tri puta izbegao sigurnu smrt. Davne 1941. godine u Čačku, stajao sam pred streljačkim vodom, ali su naišli oslobodioci i spasli me.
Dok sam boravio u Ogulinu, dobio sam upalu pluća i odbio sam da idem na lečenje. Bila je to velika sreća jer je neko napravio sabotažu i zatrovao mleko u bolnici pa je dosta pacijenata umrlo. Treći put sam izbegao smrt…
Dragana Gostiljac
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
