Zahvaljujući jakoj intuiciji, popularna folkerka može da oseti ko je dobar, a ko zao čovek, ali i da nasluti predstojeće događaje
Osamdesetih godina Zorica Marković je žarila i palila estradom, a među kolegama uvek je važila za laficau i velikog zabavljača.
Uvek pozitivna i nasmejana, ali bez dlake na jeziku, ne libi se da svakom u oči kaže ono što misli. Iako se aktivno bavi muzikom, vlasnica je dva restorana “Lepeza” i “Hacijenda”, a učestvovala je i popularnim rijalitijima. Kaže da je ponosna na svoj uspeh, ali da su joj najveće blago njeni sinovi.
* Šta vam je popularnost donela, a šta uzela?
Veliki sam profesionalac i zahvaljujući svom poslu, lagodno živim. Priuštila sam sebi lepa putovanja, upoznala divne ljude, daleke zemlje i njihovu kulturu. Sa druge strane, pevanje me je koštalo zdravlja jer iziskuje mnogo energije. U nekim situacijama minuti su me delili od smrti.
Trebalo bi da pazim na zdravlje i da se ne izlažem velikim naporima, ali eto, ne umem da kalkulišem i sve pošteno odradim. Međutim, najteže mi pada to što me je posao odvajao od dece pa nisam sa njima provodila dovoljno vremena.
* Postoje li nešto za čim žalite?
Najteže mi je pala smrt roditelja, oboje su nekako brzo otišli, žalim i zbog gubitka još nekih dragih ljudi. To su za čoveka najbolniji momenti. Volela bih da postoji vremeplov kojim bih mogla da se vratim u prošlost i ispravim neke greške.
* Poznato je da javne ličnosti imaju svog ličnog astrologa. Ko vama gleda u zvezde?
Naravno da imam svog astologa – Mišu iz Kragujevca. On je zaista lud čovek, u najpozitivnijem smislu te reči, i jednostavno ne mogu da odolim a da se ne čujem sa njim s vremena na vreme. Uvek me zaintrigira nekim detaljima. Horoskopima iz dnevnih novina ili magazina ne verujem previše, jer mislim da su paušalni i pročitam ih onako iz zabave.
Međutim, moram da priznam da sam fascinirana numerologijom. Divim se ljudima koji sabiraju i oduzimaju te cifre da bi na kraju izneli toliko detalja o nečijem životu. Mislim da to ne može svako i da na neki način treba da je predodređen za taj posao. Ne kaže džaba jedna stara izreka: Sve nam je u životu zapisano na rođenja.
* Šta mislite o vidovnjacima?
Ne znam da li ima pravih vidovnjaka jer se na svakom ćošku čuje o njima. Nemam ništa protiv onih koji ih posećuju, svi smo ljudi i imamo svoje slabosti i pravo izbora. Ne treba mi vidovnjak, jednostavno, umem da predvidim neke stvari jer imam jaku intuiciju. Osetim jer nam se poklapaju energije. U zlonamernim osobama prepoznajem negativnu energiju koja ponekad ume da me blokira. Nije mi nimalo prijatno u njihovom društvu.
* Imate li običaj da prevrnete šoljicu nakon ispijanja kafe da biste bacili pogled u budućnost?
Retkost je da prevrnem šolju jer to baš i ne volim. Mada, deluje mi simpatično i ne smeta mi kada to drugi rade.
* Da li vam je neko proricao kartama?
Tarot mi je vrlo interesantan. Svi imamo trenutke slabosti kada se hvatamo za slamku i onda smo u stanju da poverujemo u sve i svašta. Moji veliki prijatelji bave se ezoterijom i lako mogu da saznam šta me čeka sutra, iako u nekim momentima ne bih volela da to otkrivam.
* Jeste čuli za vlašku magiju? Šta mislite o tome?
Ne možete ni da zamislite kakvih sam se priča naslušala! Još od malih nogu, pokojna majka govorila mi je da ako mislim loše, loše će se i desiti i da tako prizivam nesreću. Nemam iskustva sa vlaškom magijom, ali znam da postoji i da je se treba čuvati. U mom poslu i kad ne želiš nešto da čuješ, uvek čuješ i toga se ježim.
Marija Dejanović
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU
