Dok nauka pokušava da objasni kako neko postaje genije, postoje i oni koji veruju da je za izvanrednost zaslužna svojevrsna baza svih znanja i iskustva, dostupna samo onima koji dosegnu više stanje svesti
Genijalnost je dugo bila smatrana izvanrednošću koja se nije mogla objasniti ni predvideti, sve do momenta njene pojave. Danas se, međutim, genijem smatra neko ko ponudi izvanredan (do tada nepostojeći, a izvanredno značajan) uvid u određeni problem s potencijalnim rešenjem. Ali, pitanje je još uvek otvoreno, šta je to što zaista čini genija i kako neko uopšte to postaje?
Univerzalna baza znanja
Od Arhimeda, preko Leonarda da Vinčija, pa sve do Tesle, Ajnštajna i Stivena Hokinga, u ljudskoj istoriji, s vremena na vreme, pojavljuju se ličnosti koje svojim idejama i delima pomeraju granice svog vremena. Sve donedavno, genijalnost je bila povezivana isključivo s visokim stepenom inteligencije.
Međutim, brojni primeri potvrdili su da je genijalnost mnogo više od toga – spoj upornosti, kreativnog razmišljanja i hrabrosti pojedinca da svoje ideje sprovede u delo. Tako bar kaže zvanična nauka. S druge strane, međutim, postoje i oni koji objašnjenje genijalnosti vide gledajući u potpuno drugom pravcu.
Zagovornici ovakvog stava smatraju da su svi geniji u istoriji ljudske vrste imali pristup tzv. Akaša zapisima – svojevrsnoj univerzalnoj bazi podataka svih znanja i iskustva kojima svako, u bilo koje vreme, iz bilo kojeg razloga može pristupiti.
Ova baza podataka, ukoliko zaista postoji, dobila je ime od sanskrtske reči koja znači „nebo“ i smatra se da se nalazi u nekoj drugoj dimenziji ili niovu postojanja. Kako bi se pristupilo ovoj svojevrsnoj arhivi, potrebno je dosegnuti više stanje svesti i osloboditi um od bilo kakvih smetnji. Ova arhiva dostupna je svakom obliku života, sposobnom da pristupi svojim resursima, a njen sadržaj dostupan je u svakom trenutku kada je to potrebno.
Genijalnost preko noći
Osobe koje su u nekoj fazi svog života uspele da pristupe ovoj bazi znanja, doživele su prosvetljenje, što im je promenilo život bukvalno preko noći. Možda je najbolji primer za to Šrinivasa Ramanujan. Rođen u Indiji 1887, Ramanujan je bio običan smrtnik bez ikakvog formalnog obrazovanja ili bilo kakvog znanja iz matematike. A onda je u snovima počeo da sreće hindu boginju Namagiri, kada se iznenada pojavila i njegova neverovatna matematička sposobnost!
I sam Ramanujan je te događaje smatrao neobičnim, tvrdeći da je on samo prenosio ono ono što mu je prezentovano. I, zaista, gotovo sve njegove matematičke formule pokazale su se ispravnim. Za neke se odmah znalo da su tačne, ali se za mnoge tek naknadno ispostavilo da imaju pun smisao, posluživši kao osnova za dalja istraživanja u mnogim područjima. O njegovom značaju pri razvoju nauke najbolje govori podatak da u njegovu čast jedan stručni časopis nosi baš njegovo ime.
Carstvo snova i znanja
Ako je Ramanujan zaista imao pristup Akaša zapisima, onda on definitivno nije jedina osoba koja je zakoračila u tu sferu. Ruski hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, autor periodnog sistema hemijskih elemenata, do ovog otkrića došao je na isti način kao Ramanujan – u snu! Kako je kasnije ispričao, Mendeljejev je u snu video sto, a svi elementi samo su „pali” na svoje mesto. Čim se ruski naučnik probudio, samo je sve to zabeležio.
Ostala otkrića do kojih se došlo na gotovo istovetan način uključuju otkriće molekula benzena i teoriju relativiteta. U novije doba, gotovo su svima poznate izjave američkog preduzetnika i osnivača kompanije “Epl”, XStiva DžobsaX, koji je često govorio da je inspiraciju za uređaje poput ajpeda i ajfona dobio upravo u snu…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 02 – 9. 03. 2017.
