Pre nego što utonemo u san ili neposredno pred buđenje naš mozak najbolje prima poruke i sugestije koje, ako se pravilno formulišu, mogu promeniti život nabolje
Ćelije našeg mozga koriste elektricitet kako bi međusobno komunicirale, a šablon po kojem kompletan mozak emituje električne talase može se registrovati uređajem koji se zove EEG (elektroencefalograf). U zavisnosti od frekvencije na kojoj pulsiraju, izdvojeno je pet kategorija talasa i svaka od njih ima specifične karakteristike koje se reflektuju na naš um i telo.
Leva i desna hemisfera
Alfa stanjem moždanih talasa naziva se ono sa nižom frekvencijom i predstavlja opušteno stanje uma i tela. Dok smo svesni, budni, uglavnom smo u beta stanju i tu prikupljamo informacije preko naših pet čula, koje se obrađuju u levoj hemisferi mozga zaduženoj za logiku.
Desna hemisfera zadužena je za podsvest, maštu, vizualizaciju i kod većine ljudi je zapostavljena. Naučno je dokazano da, kada mozak emituje alfa moždane talase, imamo otvoren pristup podsvesti i mogućnost da menjamo njene programe, rešavamo kreativne izazove, jačamo intuiciju i koncentraciju, brže donosimo odluke i ono što je najbitnije – možemo da ”skrojimo život po meri” pomoću tehnika afirmacije, meditacije i vizualizacije. Kako bismo svesno koristili desnu hemisferu, neophodno je najpre naučiti kako se rad mozga usporava do alfa stanja, a potom vežbati korišćenje desne hemisfere.
U stanju relaksacije, poput alfe, poboljšavaju se pamćenje, koncentracija i sposobnost prisećanja, pritom se aktiviraju prethodno stečena znanja. Dobija se pristup informacijama iz ”biblioteke podsvesnog”, što omogućava da efikasno menjamo ponašanje, stavove i navike koji nas ograničavaju. Za to vreme, usporava se proces starenja i ubrzava se ozdravljenje.
Tehnike opuštanja
Postoji nekoliko jednostavnih tehnika pomoću kojih se tokom dana može ući u alfa stanje.
Meditacija: cilj većine meditacija jeste smanjenje frekvencije moždanih talasa na alfa ili čak teta nivo
Samohipnoza: ova tehnika podrazumeva da sami sebe uvodimo u hipnozu. Na taj način može se ući u teta nivo kada postajemo nesvesni sveta oko sebe.
Vizualizacija: čim zatvorimo oči i zamislimo neku sliku, spuštamo se na alfa-frekvenciju. Vizualizacija je usko povezana s meditacijom, ali može se koristiti i samostalno.
Audio/vizuelne stimulacije: slušajući određeni ton možemo usporiti rad mozga. Alfa nivo može se postići binauralnim zvucima (emitovanje dva koherentna zvuka slične frekvencije u svako uvo posebno izaziva treći, ”binauralni” zvuk čija je frekvencija upravo razlika između frekvencija dva emitovana zvuka).
Joga: ukoliko se pravilno vežba, joga s lakoćom uvodi u alfa stanje.
Duboko disanje: dovodi u stanje opuštenosti i samim tim snižava frekvenciju moždanih talasa.
Sauna, kupka, sunčanje: samo su od neke vrste relaksacije koje mogu usporiti rad mozga.
Gledanje televizije: istraživanja su pokazala da se već nakon pola minuta gledanja u ekran ulazi u alfa stanje.
Jednostavna vežba
Lezite, opustite se i zažmurite. Fokusirajte se na delove tela od stopala ka glavi, uz sugestiju da je taj organ zdrav i da savršeno funkcioniše. Na primer: koncetrišite se na stopala i recite: ”Moja stopala su zdrava, opuštena i odlično me služe”. Prebacite fokus na kolena i izgovorite istu rečenicu, potom na kukove… Na kraju konstatujte da vam je celo telo smireno i opušteno. Započnite mentalno odbrojavanje od 10 do 1.
Mozak je već isprogramiran da radi gradacijski, pa će se tako polako postizati smanjenje moždanih talasa. Posle opuštanja i brojanja unazad trebalo bi da uđete u alfu, što možete iskoristiti za lečenje nekog organa ili celog tela. Vizualizujte poboljšanje ne opterećujući se time što ne znate kako taj organ funkcioniše ili kako izgleda – upotrebite maštu i stvarajte sliku zdravlja. Ostanite u alfi koliko god vam prija, a izaći ćete tako što ćete u sebi izgovoriti: ”Brojaću od jedan do pet, onda ću otvoriti oči i biću zdrav, opušten i srećan”.
Konstruktvine misli
Misli imaju egzaktno izmerenu moć delovanja. To su najdelikatnije aktvnosti u nama i stoga pripadaju najfinijim frekvencijama samog bića ili apsoluta. Tu je i najveća moć delovanja, jer se sav stvaralački proces kreće od finijeg ka grubljem dok ne postane dostupan čulima.
Razlika u frekvencijama misli ili nivou njihovog delovanja ogleda se u svakodnevnim iskustvima: da li se ostvaruje ono o čemu mislimo ili se dešava upravo suprotno? Zato valja pažljivo usmeravati misli kako bi putem afirmacije i vizualizacije radile za nas. Tokom alfa stanja treba stvarati slike kreativne vizualizacije zamišljajući baš ono što želimo da nam se desi, pratiti to afirmacijama i osećanjem sreće kao da se sve već desilo.
TALASNA FREKFENCIJA
Moždani talasi se grupišu u pet vrsta: alfa, beta, teta, delta i gama.
*Gama talasi (40 Hz – 70 Hz) – stanje potpune fokusiranosti. Koncentrancija je na vrhuncu i tada može da se izvuče maksimum sopstvenih intelektualnih kapaciteta.
* Beta talasi (13 Hz – 40 Hz) – to je stanje u kojem obavljamo svesne radnje, dok smo budni i aktivni. Kod većine odraslih ljudi dominantno je tokom dana.
* Alfa talasi (8 Hz – 12 Hz) – stanje opuštenosti. Postiže se čim zatvorimo oči, pre nego što utonemo u san, ali i kada meditiramo, maštamo, sanjarimo, kao i neposredno po buđenju.
- Teta talasi (4 Hz – 7 Hz) – stanje veće opuštenosti. Ima slične karkateristike kao i alfa, ali je fokusiranje mnogo teže.
- Delta talasi (1 Hz – 4 Hz) – stanje dubokog sna i kome.
