Japanski spiritualisti veruju da je ogroman broj suicida na ovom mestu posledica paranormalnih aktivnosti, a mnogi koji se usude da zakorače bivaju ”začarani” pa ne mogu da pronađu izlaz
Smeštena u podnožju planine Fudži, Aokigahara je najozloglašenije mesto u celom Japanu. Takođe poznata i kao ”more stabala”, ”šuma samoubica” i ”demonska šuma”, bila je poslednje boravište više od hiljadu nesrećnika koji su tokom proteklih decenija ovde počinili samoubistvo. Aokigahara nosi surovi epitet ”savršenog mesta za umreti” i predstavlja drugu svetski najpopularniju lokaciju za samoubice (neslavni rekord drži most Golden Gejt u San Francisku).
Užasavajuća legenda
Sve je počelo 1960, kada je Seičo Macumoto objavio roman pod nazivom ”Kuroi Kaiju” (”Crno more stabala”). Priča se završava samoubistvom dvoje ljubavnika u šumi, pa mnogi veruju da je upravo ta fiktivna scena započela ovaj užasni trend u stvarnom životu. Ipak, istorija samoubistava u šumi Aokigahara starija je od romana i ovo jezivo mesto mnogo duže se povezuje sa smrću. Stotine i stotine Japanaca obesilo se na nekom od drveta Aokigahara šume.
Kontroverzni bestseler Vaturua Curumuija iz 1993. godine ”Kompletni priručnik za samoubistvo” opisuje različite metode kako sebi oduzeti život, a Aokigaharu preporučuje kao ”idealno mesto za umreti”. Primerci ove morbidne knjige često su se mogli pronaći u šumi, nedaleko od samoubica koje su najčešće oduzimale sebi život vešanjem.
Stopa suicida u Japanu vrlo je visoka, a šuma i ”priručnik” statistiku čine još užasnijom. Međutim, uprkos naporima da se broj samoubistava smanji i pruži psihološka pomoć onima koji razmišljaju o takvom činu, ovaj trend i dalje raste.
Legenda kaže da su u drevnim vremenima japanske porodice u periodima nemaštine najnesposobnije članove ostavljale duboko u šumi i tako smanjivale broj gladnih usta. Napušteni su umirali sporom i bolnom smrću usled izgladnjivanja, pa se priča da Aokigaharom lutaju duše ovih nesrećnih, odbačenih ljudi.
Za ovu šumu vezuju se brojne priče o prikazama i demonima. Neki tvrde da jezive aveti posmatraju i vrebaju iza stabala, između kojih povremeno promiču beličaste mrlje čiji oblik podseća na ljudsku siluetu.
Japanski spiritualisti veruju da samoubistva počinjena u Aokigahari uzrokuju paranormalne aktivnosti, a mnogi koji se usude da zakorače u ukletu šumu bivaju ”začarani” pa ne mogu da pronađu izlaz iz gustog i čvornovatog rastinja.
Zastrašujuća topografija
Ova ogromna šuma pokriva površinu od preko 3.500 hektara, a rastinje Aokigahare toliko je gusto da čak i u sunčano podne postoje delovi koji su u potpunom mraku. Životinje se sreću vrlo retko, pa je šuma obavijena sablasnom tišinom. Područje je kamenito i hladno, prošarano sa više od dve stotine pećina u koje neoprezni avanturista lako može upasti.
Šuma poznata je po stablima neobične debljine, po zlokobnoj mreži izuvrtane drvenaste loze i opasnom, nepredvidljivom šumskom tlu.
Zaljubljenici u planinarenje i prirodu mogu pomisliti da bi Aokigahara mogla biti zanimljiva za istraživanje, ali ova šuma je prava živa zamka. U svakom trenutku možete se saplesti o korenje, kamenje ili zamršenu lozu, skotrljati se niz brdo i završiti izudarani i nepokretni.
Kompas, mobilni telefon i GPS uređaj uglavnom su beskorisni jer je tlo vulkanskog porekla, bogato magnetnim gvožđem koje blokira elektromagnetne signale. Nema sumnje da je ova činjenica podstakla širenje legende o demonskim silama koje zaposedaju svakog posetioca Aokigahare…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
