Nameštaj, figurice i čarobni napici vekovima se izrađuju od ovog drveta koje je, kako se u narodu veruje, moćan zaštitnik od negativne energije i zlih ljudi
Kažu da grom najčešće udara u orah, jer ovo drvo privlači energiju, a krošnja mu je do te mere moćna da ispod nje ne opstaje nijedna biljka. U narodu se takođe veruje da totem, kao i nameštaj i parket od orahovine štite čoveka od lošeg zračenja.
Latinsko ime oraha Juglans regia što u prevodu znači “plod moćnog znanja” i još je jedan dokaz koliko se ceni ta biljka. Za antičke Grke ovo drvo bilo je simbol skrivene mudrosti, plodnosti i dugovečnosti, dok je u Rimskom carstvu proglašeno za sveto drvo Jupitera (Jovis glans).
Snaga tronošca
Osim što su uživali u ukusu njegovih plodova, od kojih su spravljali i lekovite eliksire, naši preci su od debelih panjeva oraha klesali kipove božanstava da ih čuvaju od zlih sila. Na grančicama raskošne krošnje rezbarili su simbole koji su, kako se verovalo, štitili kuću i porodicu od negativnih kosmičkih sila, gneva bogova i zlih ljudi.
Stari Rimljani smatrali su da će u kući vladati mir i harmonija ukoliko u njoj drže tronožac od orahovine, koji se postavljao u severoistočnom uglu glavne prostorije ili pored ulaznih vrata.
U antičko doba toliko se verovalo u totemsku moć orahovog stabla da se nameštaj pravio isključivo od te vrste drveta.
Čarobni plašt
Osim stablu, čarobna moć pripisivala se i orahovom lišću. U manastirima je postojao običaj da monahinje tinkturom od orahovog lišća boje vunene i pamučne tkanine jer se verovalo da tako ofarbana odeća štiti od zla i jača imunitet. Naše prabake ispirale su kosu mlakom vodom u kojoj se prethodno dva sata kuvalo dvadesetak svežih ili suvih listova ove biljke.
Hermetisti u kasnom srednjem veku obavezno su nosili specijalan plašt koji im je čuvao auru od magijskih napada. Izmešali bi malo vode sa čajem od prokuvanog lišća oraha, a onda time poprskali ogrtač…
(Odlomak iz knjige “Magija biljaka – i lek i amajlija 1” Jasne Jojić Pavlovski)
