Pripadnici malog afričkog plemena Dogoni već 5.000 godina prepirčavaju legendu o svojim bogovima, koji su „pali s neba“. Oni su Nomosi – napola vodozemci, napola humanoidi, i to visoki, plavokosi i plavooki
Afričko pleme Dogoni živi u centralnom Maliju, a njegovi propadnici već 5.000 godina pripovedaju o poseti civilizacije iz sazvežđa Sirijus. Iako nemaju nikakvu opremu za posmatranje zvezda, znaju da je Sunce centar Solarnog sistema i da je Mesec Zemljin satelit. Znaju da su orbite planeta u Solranom sistemu eliptične, a ne kružne, da Jupiter ima mesece, a Saturn prstenove.
Koliko god njihovo ukupno poznavanje astronomije bilo fascinantno, znanje o Sirijusu još im je veće. Oni tvrde da su u davna vremena njihove pretke posetila bića sa Sirijusa, te da njihova božanstva dolaze s tih planeta, zbog čega su i znali strukturu ovog sistema mnogo pre nego što smo je mi otkrili.
U kovčega pali s neba
Bogata kultura plemena Dogoni stara je više od pet hiljada godina, a jedna od njihovih drevnih legendi jeste priča o rasi vanzemaljaca koju nazivaju Nomo. Prema legendi, pripadnici ove napredne vrste posetili su Zemlju pre više desetina hiljada godina. Prema predanju, ovi neobični posetioci – u kovčegu su „pali su s neba“, što je propraćeno vatrom i grmljavinom. Nomoi su bili amfibije – napola humanoidi, napola vodozemci.
To jest, imali su ljudsku glavu i grudi, dok im je donji deo tela činio rep prekriven krljuštima. Bili su prijateljski nastrojenji prema ljudima, pa su svoje mudrosti i znanja preneli Dogonima.
I mada ovo afričko pleme nikad nije imalo astronomske instrumente, njihove legende detaljno govore o postojbini Nomoia, planete koja kruži oko jedne od dve zvezde u zvezdanom sistemu Sirijusa! I dok su Dogodni živeli s tim saznanjem stotinama godinama, savremeni astronomi tek su 250 godina nakon otkrića teleskopa spoznali da Sirijus ima eliptičnu orbitu od 50 godina i da se ne može videti golim okom.
Slučajnost ili ne?
Živeći i dan-danas prilično primitivno, Dogoni od pamtiveka obeležavaju završetak jednog i početak drugog ciklusa Sirijusa (svakih 50 godina), održavajući tu tradiciju u čast Nomoa. Slučajnost? Upravo ovaj njihov drevni festval najviše zbunjuje naučnike, budući da su ovu najsjaniju zvezdu na noćnom nebu, zahvaljujući moćnom teleskopu, otkrili 1995. godine?! I dalje ostaje misterija kako primitivno afričko pleme poseduje napredno znanje o svemiru i njihovim prijateljima Nomoima, stanovnicima planete koja kruži oko Sirijusa B i koja je uglavnom prekrivena vodom. Sve legende opisuju ih kao amfibijska stvorenja: po gornjoj polovini tela liče na nordijce (visoki, plavokosi i plavooki humanoidi).
Na Zemlju su se spustili velikim svemirskim brodom koji Dogoni nazivaju “Pelu Tolo” (zvezda desetog meseca). Ovaj događaj je od velikog značaja za Dogone. Kad se njihov brod spiralnom putanjom spustio na Zemlju, tada se, kako pripovedaju Dogoni, na nebu pojavila i druga zvezda, najverovatnije drugi, veći svemirski brod.
Pleme opisuje da je zvezda imala uskovitlane krugove crvenog vazduha oko sebe, koji su bili relativno nepomični u poređenju s drugim zvezdama na nebu. Dogoni poštuju Nomoe, smatrajući ih bogovima civilizacije. Obično ih nazivaju “Gospodarima vode”, “Čuvarima” ili “Spasiocima”.
Tri zvezde sazvežđa
Više informacija o Dogonima i njihovim predanjima pristiglo je tek po završetku Drugog svetskog rata, nakon što su dvojica uglednih francuskih antropologa – Marsel Griol i Žermen Diterlen – otputovali u Mali i ostali da žive 15 godina s Dogonima. Upravo su oni otkrili mnoge tajne ovog tajanstvenog afričkog plemena, za koje je polazna tačka nastanka života – zvezda Sirijus.
Dogoni su, međutim, nekako znali i da Sirijus nije jedinstvena zvezda – da ih postoje tri. Rekli su da oko glavne zvezde kruži druga zvezda, kojoj su pripisivali karakteristike jednog gustog i ekstremno teškog objekta, tj. onog što se u današnjoj nauci zove „beli patuljak“ (zvezda male gustine). Ta je činjenica nama postala poznata tek 1862. godine, kad je otkriveno da Sirijus zaista ima i drugu zvezdu. Ta druga zvezda nazvana je Sirijus B, ili „Štene“. Dogoni su to otkrili nekoliko stotina godina ranije, i to bez teleskopa!
Veza s drevnim Egiptom
I pored svega, ostaje nejasno odakle Dogonima ovakva saznanja. Zasad se kao najlogičnije objašnjenje navodi da ovo pleme možda potiče iz drevnog Egipta, jer je i taj narod posedovao vrlo sofisticirana znanja o zvezdama. Raspored piramida u Gizi savršeno se podudara s rasporedom Sirijusa i njegovih dvaju pratilaca. Tuneli u Keopsovoj piramidi usmereni su ka tim zvezdama, koje se odatle mogu videti čak i danju. Čak su i ovi tuneli usmereni prema Orionu sa zapanjujućom tačnošću.
Pa ipak, ni to nije dovoljno da objasni misteriju Dogona. Jer, bez moćne astrološke opreme nisu mogli znati da Sirijus B kruži oko Sirijusa A. Takođe, nisu mogli znati da postoji treća zvezda, jedva vidljiva i modernim teleskopima, niti šta je supergusta materija. Znanja o tome nisu mogli steći koristeći se metodama koje su posedovali.
Ne zalazeći u to jesu li Dogone zaista posetili bogovi sa Sirijusa, dovoljno je zapitati se odakle njima sva ta saznanja. Pre svih drugih, Dogoni su koristili (i koriste) četiri kalendara: Sunčev, Mesečev, Sirijusov i Venerin. Znali su da postoje četiri Jupiterova satelita, kao i da se Zemlja okreće oko Sunca. Znali su za postojanje Saturnovih prstena. Oni sami imaju vrlo jednostavan odgovor. Kažu da im je znanje dao “Nomos”, biće koje je došlo sa Sirijusa…
Orbita Sirijusa B
Sirius B (Štene) vekovima je integralni deo kulture Dogona. Prema plemenskom predanju, Štene je neverovatno teško. Jedna kašičica te zvezde težila bi preko pet tona. Dogoni ga nazivaju „Po Tolo“, a na osnovu njegove orbite određuju vreme održavanja svoje tradicionalne svetkovine Siguri, najvažnijeg datuma u njihovom životu.
I ovde dogonska legenda beleži poen. Iako Sirijus B ne može biti viđen golim okom, Dogoni tvrde da njegova orbita traje tačno 50 godina. Naravno, oni su to znali, a mi smo to prihvatili kao (naučnu) činjenicu tek nedavno, nakon višegodišnjih proučavanja, kad su zapadnjački naučnici ustanovili da ona zaista iznosi 50,04 godine (plus/minus 0,09 godina).
