Najnovija istraživanja pokazala su da bilje ima izvestan oblik inteligencije i ekstrasenzornu percepciju koje mu pomažu da se adaptira na uslove sredine, pa čak i da predvidi promene u prirodnom okruženju
Studija “Tajni život biljaka: od pamćenja do inteligencije” ističe da bilje poseduje posebnu supermoć, što se može potvrditi brojnim primerima u prirodi: “Širom planete mogu se naći primerci živih stabala drveća koja su postojala još u periodu pre nove ere. Jedino objašnjenje takve dugovečnosti ovih organizama jeste to da oni imaju poseban vid inteligencije i mehanizme koji su im omogućili toliko trajanje.”
Biljke imaju veoma sofisticirane i složene oblike inteligencije koja im pomaže da procesuiraju uticaje sredine i da se ponašaju u skladu s njima. Informacije koje dopiru do bilja obrađuju se mehanizmom poznatim kao “kvantno računanje”, a potom se skladište zahvaljujući sposobnosti ćelija da pamte.
Uče iz iskustva
Doktor Monika Galjano s Univerziteta Zapadne Australije uradila je istraživanje čiji je cilj bio da se ispita sposobnost biljaka da pamte. Eksperiment je podrazumevao da se saksije s posađenim cvećem bacaju na sunđerastu podlogu kako bi se izazvalo stanje šoka i ispitala njihova reakcija na pretrpljeni “stres”. Prilikom testiranja korišćena je vrsta mimoze karakteristična po tome što na situacije koje prepoznaje kao potencijalno opasne zatvara listove.
Krajnji cilj ove studije bio je da se ispita ima li bilje dugoročno pamćenje, tj. uči li na osnovu prethodnih iskustava i “stresova” kojima je bilo izloženo.
Eksperiment je trajao 28 dana, ali su biljke već nakon nekoliko situacija prestale da pokazuju bilo kakve reakcije, što je ukazivalo na to da se više ne osećaju ugroženo. Da bi se ipak uverili u to da ovakvo ponašanje nije posledica prezasićenja, naučnici su drugim stimulusima uticali na biljke, a one su odmah odreagovale.
Obuka mladih listova
Studija „Tajni život biljaka“ bavi se i pitanjem zbog čega bilje apsorbuje više svetlosne energije nego što mu je potrebno za fotosintezu. Jedno od objašnjenja je i to da je ova pojava neka vrsta „obuke“ mladih listova. Slično vaspitanju i smernicama koje roditelji pružaju deci da bi se lakše adaptirala na svet odraslih, i odrasla biljka pokušava da mladim izdancima pruži informacije o tome kakvi su uslovi u kojima će se razvijati i živeti.
Stariji listovi, već adaptirani na uslove sredine, putem fotoelektrofiziološke signalizacije o prispelim informacijama iz svetlosti „obučavaju“ mlade listove kako da reaguju. Stoga je biljci potreban maksimalan priliv svetlosti da bi obezbedila što bolju prilagođenost svojih delova na uticaje okoline i na taj način razvila odgovarajuće mehanizme odbrane…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 08 – 9. 09. 2106.
