Armija naučnika pokušava da konačno stane na put širenju malignih oboljenja i na to troši basnoslovne sume novca, dok neke njihove kolege tvrde da je rešenje na dohvat ruke, potpuno prirodno i više nego jeftino
Budući da svetom hara epidemija malignih oboljenja, ne treba da čudi to što su sve oči uprte u naučnike koji pokušavaju da pronađu spasonosni lek. Dok se godišnje izdvajaju milijarde dolara za razna istraživanja (za sada bezuspešna), sve češće se javljaju stručnjaci koji tvrde da lek već postoji, ali da se to čuva u tajnosti jer svetom vlada farmaceutska mafija (neki je nazivaju i kanceromafija), kojoj to nikako ne ide u prilog.
Jedna od priča koje su zaokupile pažnju celog sveta jeste i ta da lek protiv malignih oboljenja kriju najobičnija jezgra koštica kajsije koja sadrže čudotvorni amigdalin ili leatril – vitamin B17. Upotreba amigdalina datira još od 1843. godine, mada se može naći podatak da su se tumori u drevnoj Kini pre 3.000 godina lečili gorkim bademom koji sadrži izvesne lekovite supstance. Čak i jedan egipatski papirus od pre 5.000 godina pominje korišćenje ”aqua amigdaloruma” za lečenje tumora na koži.
Ali, sistematizovana studija o delovanju vitaminu B17 nije sprovedena sve od pedesetih godina prošlog veka. Tada je Ernst Krebs izdvojio vitamin B17 iz ”amigdalina” i nazvao ga jaetril što je skraćenica od laevo-mandelonitrile-beta-glucuronoside, dok je njegov farmakološki naziv nitriloside (beta-cijanoforične glikozide)…
Tajna dugovečnosti Hunza
Koliko je amigdalin blagotvoran, najbolje svedoči narod Hunza koji živi na Himalajama, između zapadnog Pakistana, Indije i Kine. Jedna od najvažnijih namirnica u njihovoj ishrani upravo su kajsije, uključujući i jezgro koštica. Zahvaljujući tome, oni u organizam unose čak 200 puta više amigdalina od ostatka populacije na Zemlji.
Hunze su postale svetski poznate po svojoj zapanjujućoj dugovečnosti i zdravlju. Na čelu jednog od prvih medicinskih timova koji su proučavali Hunze bio je poznati britanski lekar dr Robert Mekkarson koji je još 1922. objavio da u ovom plemenu nije zabeležen nijedan slučaj raka, te da Hunze imaju ogromne plantaže kajsija čije plodove suše na suncu i u velikim količinama koriste u ishrani, zajedno sa košticama. Trovanje cijanidom prava je retkost, a poznato je i to da poglavari ovog naroda prvi probaju plodove mladog stabla kajsija. Ako utvrde da su koštice ekstremno gorke, što se događa vrlo retko, takvo stablo se obavezno seče…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
