U svim krajevima sveta postoje legende i mitovi koji na sličan način opisuju divove, a verodostojnost ovih priča do sada je pokušalo da potvrdi više istraživača. Međutim najveći problem uvek je predstavljao nedostatak konkretnih materijalnih dokaza.
Osim toga, razni mitovi ne poklapaju se baš u potpunosti. Proučavajući razne izvore koji pominju postojanje divova istoričarka dr Harijet Fišer Vud došla je do zapanjujućeg otkrića.
DIVOVI: MATERIJALNI DOKAZI
Dugi niz godina dr Vud je proučavala mitove i legende vezane za divove širom zemaljske kugle, a najviše materijala sakupila je u južnoj Evropi, severnoj Africi, Americi i dalekim predelima Okeanije. U želji da nađe materijalne dokaze koji bi potvrdili da su u pradavna vremena na zemlji živeli divovi, pretražila je arhive više stotina muzeja, došavši tom prilikom do saznanja da se već stotinama godina svuda po svetu otkopavaju velike “ljudske” kosti. Najviše nalaza pronađeno je u severnoj Americi. O njima su napisani brojni članci, a većina “eksponata” može se pronaći u inventarima muzeja i uglavnom nikada nisu bili izloženi.
Na primer, 1891. godine u Arizoni su otkopali jedan ogroman kameni kovčeg iz koga je izvađen ljudski kostur dugačak 380 cm. Na žalost, starost nalaza ne može se tačno odrediti, a kostur se i dan-danas čuva u lokalnom muzeju gradića Kritenden.
PROČITAJTE I… Medeba mapa: Najstarija karta Svete zemlje
Nekoliko decenija pre ovog događaja u pustinji Nevade pronađeni su okamenjeni otisci ljudskog stopala duži od pola metra! Godine 1833. u Kaliforniji kod Lompok Ranča nekoliko vojnika otkopalo je kostur dugačak oko 380 cm. čoveka-diva “okruživalo je” ogromno oružje i ukrašene morske školjke. U lobanji je bilo dva reda zuba. 1888. godine u junu mesecu, deset kilometara južno od čatfilda u Minesoti u blizini jednog brežuljaka pronađeno je sedam ostataka “ljudi” visokih između 240 i 250 cm. Njihova čela bila su povijena unazad, a cela lobanja bila im je izdužena.
U jednoj zabačenoj kotlini u švajcarskim Alpima 1941. godine iskopan je kostur dugačak 340 cm, prekriven bronzanim oklopom.
Zbog daljeg proučavanja (a verovatno i radi dokazivanja superiornosti arijevske rase) nalaz je prebačen u Nemačku gde mu se, nažalost, tokom Drugog svetskog rata gubi svaki trag. Ipak su o pomenutom otkriću sačuvane knjige ilustrovane orginalnim fotografijama, ni najveći skeptici ne mogu da opovrgnu postojanje ovih divova. Orginalni materijal i dan-danas se nalazi u Berlinskom muzeju istorije, ali u skladištu, te je dostupan samo retkim istraživačima.
LEGENDE O DIVOVIMA
Dr. Vud u svojoj knjizi pominje nalaze kostura preko stotinu divova o čemu danas postoje samo pisani tragovi, ali ona ih smatra verodostojnim dokumentima i zaključuje da su na teritoriji Evrope, Amerike i Afrike u praisrorijskom vremenu živeli divovi.
Sledeći korak u proučavanju mitskih stvorenja svakako je upoznavanje narodnih verovanja, legendi i predanja, koja postoje u svim civilizacijama i narodima diljem naše planete. Dr. Vud je uz pomoć istoričara književnosti i etnologa legende i predanja svela na tri osnovne vrste.
Prema drevnom jevrejskom predanju zapisanom u Starom zavetu “sinovi Boga poslani su na zemlju da pod vođstvom Azazela budu čuvari i predvodioci čovečanstva”. No, ovi anđeli poprimivši ljudsko obličje ubrzo su podlegli raznim gresima i počevši da maštaju o smrtnim ženama i vodivši ljubav sa njima, zgrešili su. Greh ih je sve više vezivao za zemlju tako da su na kraju bili nemoćni da odbace svoje fizičko biće i vrate se u svoj duhovni svet.
U početku su spopadali samo mlade devojke, ali kasnije su prešli na starije žene, muškarce pa i na životinje. Iz ovih neprirodnih veza nastali su divovi, odnosno, “Nefilim” (onaj koji je pao). Počinivši stravične zločine na kraju su postali ljudožderi. Tada Bog odluči da napravi veliki potop ne bi li očistio zemlju od svakojakog “šljama”.
U mitovima koji su nastali u antičkoj Grčkoj spominju se jednooki Kiklopi, Titani i zmijoliki Gilgasi, ali njihovu anticipaciju nalazimo u asirsko-vavilonskoj književnosti, u čuvenom “Epu o Gilgamešu”. Svi oni neodoljivo podsećaju na već pomenuti biblijski spis o palim anđelima.
PROČITAJTE I… Drevni grad na dnu japanskog mora
Treća vrsta predanja odnosi se na predanje andskih Indijanaca. Legende o divovima zapisao je asteški hroničar Itlil Ksočitl. “Svi tvrdi da su prvi stanovnici ove zemlje bili divovi, stravična stvorenja koja su činila neverovatne zločine i bili su neprijatelj svakog znanog naroda. Ali, i njima je došao sudnji dan kada se priroda preobratila, mora su izašla iz svoga korita a planine se pretvoriše u goruće vulkane. Probuđeni bogovi zauvek su ih izbrisali sa lica zemlje.”
IZNENADNI NESTANAK DIVOVA
Bića ogromnog rasta i neverovatne snage svojim natprirodnim moćima pokorila su narode koji su živeli u njihovoj okolini, ukrotili su sile prirode, napravivši zastrašujuće građevine od stena. Svedočanstva o ovim grandioznim stenovitim građevinama za divove i danas se mogu videti u gradu Tiahuanako ili u drevnom gradu Maču-Pikču.
Mada nekoliko građevina bez ikakve sumnje ukazuje na arhitekturu drevnih Inka, druge građevine koje u svojoj osnovi imaju stene zatečene na mestu izgradnje, pokazuju znake ciklopsa zbog svog položaja, dok su građevine koje leže na stenovitoj osnovi sačinjene od ogromnih gromada stena ukazujući na to da je Maču-Pikču delom izgrađen veštinom nekog nepoznatog drevnog naroda. Ruševine ukazuju da je taj narod svojim megaliktičkim građevinama pokušao sebi da napravi večni spomenik. Ove građevine još jedan su dokaz o postojanju divova. Nakon svega dr Vud je ostalo samo to da ustanovi odakle su došla ova divovska stvorenja i pošto već postoje brojni dokazi o njihovom postojanju, zašto su oni odjednom nestali.
“Zadnjih decenija stvorene su teorije po kojima se nastanak divova može povezati sa postojanjem vanzemaljskih bića i njihovim seksualnim zastranjivanjima ili njihovim genetskim inžinjeringom”X, kaže profesorka i dodaje: “Zastupnici ove teorije često se pozivaju na prastare mitove koji kazuju o posetama vanzemaljskih bića zemlji. Prema najvećem broju tih mitova, došljaci sa drugog sveta dočekivani su veoma srdačno i smatrani su za bogove. Oni su stupali u polne odnose sa zemljanima te su iz tih veza stvareni nadljudi, odnosno, titani ili divovi. Ko zna, možda je neki vanzemaljski vasionski brod stvarno doživeo “brodolom”, a njegovi putnici zauvek su ostali među nama.”
Ostatak teksta naći ćete u magazinu Zona Magija
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
