Nedavno objavljeni, a dugo godina skrivani tajni dokumenti CIA potvrđuju da ljudi s posebnim sposobnostima i moćima zaista mogu učiniti „nemoguće stvari“
Pomeranje predmeta snagom uma, „gledanje na daljinu“ i jasni opisi mesta koje nikada nisu posetili, kao i brojne druge, često osporavane sposobnosti, konačno su obelodanjene i priznate. U dokumentima CIA, s kojih je tek nedavno skinuta oznaka tajnosti, navode se brojna istraživanja naučnih institucija širom sveta koje su se poslednjih decenija bavile ovim fenomenoma.
Među silnim dokumentima, objavljenim na zvaničnoj internet stranici CIA, najviše pažnje privukli su izveštaji o radu kineskih naučnika koji su proučavali medije s “nadljudskim moćima”.
Vantelesno putovanje svemirom
Gledanje na daljinu ili telepercepcija jeste parapsihološki postupak natprirodnog opažanja i sposobnost osobe (medija) da „vidi“, odnosno prikupi podatke metodom koncentracije i mentalnim zamišljanjem određenog objekta ili pojave. Prvi koji je u SAD započeo rad na proučavanju telepercepcije bio je dr Harold Putof, kvantni biolog i fizičar s Naučnog instituta Stanford iz Kalifornije još davne 1972. godine.
Eksperiment je započeo s umetnikom iz Njujorka pod imenom Ingo Svon, koji je za sebe tvrdio da bez problema može da vidi objekte nedostupne ljudskom oku. Već nakon prvih eksperimenata naveli su dr Putofa da poveruje kako Svon zaista poseduje neku neobjašnjivu moć.
Iz ovog domena verovatno je najimpresivniji eksperiment u kojem je Svan, „čovek koji vantelesno putuje u svemir“, „video“ i do detalja precizno opisao prsten oko Jupitera. Isti onaj za koji naučnici u tom trenutku još uvek nisu znali da postoji sve dok svemirska letelica „Pionir 10“ nije stigla do ove planete!
Nepoznat mehanizam
Ono što je privuklo pažnju naučnika u vezi sa Svanom bila je njegova moć da vidi unutar zatvorenog prostora zaštićenog magnetskim poljem. Daljim istraživanjem utvrđeno je da ove sposobnosti nisu prostorno ograničene i da medij (u ovom slučaj Ingo Svan) može „videti“ ne samo unutrašnjost zatvorenih prostora i predmeta, već i ona koja su kilometrima udaljena! Iako je koncept „gledanja na daljinu“ potvrđen kao realan i tačan, naučna zajednica još uvek nema odgovor kako je to moguće. Brojni eksperimenti vršeni su s ciljem da se otkrije koji su mehanizmi „u igri“.
Povećavana je udaljenost medija i objekta posmatranja, menjane su sredine, postavljane prepreke, ali se ništa nije promenilo. Naprosto, fenomen nije odgovarao nijednom poznatom naučnom postulatu, a zbog čega je ovaj slučaj ostao još jedan od brojnih primera nadljudskih sposobnosti čiji mehanizam još uvek nije poznat…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 12 – 9. 01. 2017.
