Otkriće megalopolisa na jugu Afrike menja postojeće saznanje o početku ljudske civilizacije
Sve što se danas zna o našim počecima zasniva se na arheološkim i istorijskim podacima. Postoje i brojna otkrića koja nisu dobila naučno priznanje – jer zvanična nauka odbacuje sve što se ne uklapa u postojeći sistem njenih postavki i uverenja.
Upravo jedno od takvih otkrića, koje iz korena menja istorijske postulate, jeste i civiliyacija u Africi stara 200.000 godina. Napredna i misteriozna civilizacija potiče iz vremena kad, bar kako zvanični naučnici tvrde, jedva da je postojao život na Zemlji!
Megalopolis u Africi
Majkl Telindžer, strastveni istraživač koji piše o ljudskom poreklu, i Johan Hajne, lokalni vatrogasac i pilot, odlučili su da istraže to zanimljivo mesto. Rezultati ovih istraživanja nadahnuli su Telindžera da napiše knjigu „Hramovi afričkih bogova“.
U južnoj Africi, nedaleko od mozambičkog grada Maputo, grupa istraživača-entuzijasta otkrila je ogromnu drevnu metropolu (preko 250 km2), za koju se pretpostavlja da je stara više od 160.000 godina! Veruje se da je ona deo još većeg naselja, koje se, prema Telindžerovim tvrdnjama, prostiralo u dužini preko 16.000 km2.
„Kad mi je Hajne prvi put pokazao kamene ruševine u južnoj Africi, nisam mogao ni pretpostaviti šta ćemo sve otkriti. Fotografije, artefakti i dokazi koje smo prikupili ukazivali su na ostatke davno izgubljene civilizacije o kojoj se dotad ništa nije znalo, a koja je prethodila svim drugima“, objašnjava Telindžer.
Stari rudnici zlata
Jedno od zanimljivijih otkrića u vezi s ovim lokalitetom bili su stari rudnici zlata. Upravo je to objasnilo postojanje napredne civilizacije koja je bila u stanju da iskopava ovaj dragoceni metal 200000. p. n. e! Prema Telindžerovom mišljenju, ovo je izuzetno zanimljiv nalaz, budući da ukazuje na postojanje civilizacije dosad nepoznate nauci, a pritom vrlo napredne. Ništa manje nije intrigantna ni činjenica što se nalazi u regionu koji je, kako se smatralo, nevažan za razvoj ljudske civilizacije.
Pomenuto otkriće potvrdilo je da se ova civilizacija bavila iskopavanjem i preradom rude zlata, dok ljudi tog vremena još nisu bili sposobni za tako „sofisticirane“ projekte. Kome je, uostalom, trebalo zlato 200000. p. n. e.? Kako je vađeno i je li ova metropola nastala na ovom mestu zbog relativne blizine mora? Je li zlato korišćeno u trgovini i izradi skulptura? Ili je moguće – kako teorije o drevnim astronautima sugerišu – da je ovaj plemeniti metal korišćen u tehnološki mnogo sofisticiranije svrhe nego što je zvanična nauka to spremna da prihvati?
Naselja i putevi
Prava veličina ove drevne metropole može se sagledati samo iz vazduha. Ove neverovatne drevne ruševine šire se beskrajno po horizontu. Vide se ostaci ogromnih sfernih objekata, kamenih krugova koji vire iz zemlje i gigantskih zidova. Identifikovan je i kompleksan sistem puteva koji je međusobno povezivao zajednice u dužini od više stotina kilometara.
Taj sveobuhvatni pogled na ceo lokalitet ukazao je na nepobitnu činjenicu – onaj ko je gradio ovu metropolu, pre gotovo 200.000 p. n. e., nameravao je da napravi sofisticirano i napredno naselje. Pitanje zašto je uopšte stvorena tako velika naseobina – načelno se može objasniti postojanjem više rudnika zlata otkrivenih na istom području.
Starije od najstarijeg
I pored ovih dokaza, zvanična nauka i dalje je vrlo rezervisana što se tiče ovog otkrića. To, međutim, ne čudi Telindžera, koji kaže da je za razumevanje važnosti ovog lokaliteta zvaničnoj nauci potrebna kompletna promena paradigme svih istorijskih postavki koje su dosad utemeljene.
„Iako sebe smatram osobom prilično otvorenog uma, priznajem da mi je trebalo i više od godinu dana da prihvatim i shvatim da je ovde zapravo reč o najstarijim strukturama ikad izgrađenim na Zemlji“, rekao je Telindžer.
I dok brojni istraživači nastavljaju da otkrivaju tajne ove drevne metropole, mnogo je više onih koji su zbunjeni idejom da bi ove ruševine mogle pripadati drevnoj civilizaciji što je cvetala na jugu Afrike u davnoj prošlosti – kad naprednih civilizacija na Zemlji nije bilo?!
Alternativna teorija
U potrazi za zlatom, čije su rezerve iscrpljene na Nibiru, Anunaki vanzemaljci stižu na Zemlju. Bazu prave u Eridu (lokalitet drevne Mesopotamije, današnji Irak), s namerom da izvlače zlato iz Persijskog zaliva. Predvodio ih je Enki, sin Anuov. Međutim, već oko 416000. p. n. e., proizvodnja zlata opada, zbog čega na Zemlju dolazi Anu, ali i njegov drugi sin Enlil. Anu odlučuje da Afrika bude mesto gde će nastaviti s iskopavanjem rude, a Enlila zadužuje za misiju na Zemlji. Otprilike u to doba, oko 400000. p. n. e., razvile su se i prve napredne civilizacije južne Mesopotamije. Od sedam razvijenih zemalja – najvažnije su bile Sipar, Nipur i Šurpak. Zlato je iz Afrike transportovano svemirskim „brodovima” u orbitu.
Kad nauka zaćuti…
Međutim, objašnjenje za ovu misteriju ipak se može naći, doduše, ne među zvaničnim naučnim postulatima, već među onim drugim. Teorija o drevnim astronautima Zaharija Sičina, koja govori o Anunakijima i njihovim „rudarskim radovima” na Zemlji, ukazuje na moguće objašnjenje ove drevne metropole. Upravo Sičinova teorija govori o vremenu i civilizaciji koja je na Zemlji postojala daleko pre svih zvanično priznatih, poput egipatske, sumerske… Prema konvencionalnoj verziji ljudske istorije, prva civilizacija na Zemlji jeste sumeranska, koja se pojavila u južnoj Mesopotamiji 5000. godine p. n. e. Prema Sičinovoj teoriji o drevnim astronautima, istorija Zemlje započinje dolaskom Anunakija na našu planetu, otprilike 450000. p. n. e. Zaharija takođe tvrdi tvrdi da su Anunaki došli na Zemlju u potrazi za zlatom, koje im je trebalo za „popravku“ atmosfere na matičnoj planeti – Nibiru. Dugi i teški ratovi na Nibiru oštetili su atmosferu, što im je počelo ugrožavati život.
