Otkrijte šta sve možete da učinite da bi vam život bio lepši
BELTANE, DREVNI KELTSKI PRAZNIK VATRE I CVEĆA
U čast dolaska leta, 30. aprila slavi se Beltane, praznik plodnosti, tokom kojeg se izvodi ritualno spajanje muške i ženske kosmičke energije, odnosno Boginje i Boga, nakon čega sledi buđenje prirode.
Ovaj sveti dan, koji i danas poštuju pagani širom planete, označava sredinu između prolećnog ekvinocijuma i letnjeg solsticijuma. Beltane su u drevna vremena slavili Kelti, čiji su druidi, inače odlični astronomi, prema kretanju Sunca delili godinu na nekoliko perioda a početak svakog od njih obeležavao se izvođenjem određenih rituala.
Najveće svetkovine bile su posvećene letnjem i zimskom solsticijumu, kao i prolećnom i jesenjem ekvinocijumu. Praznik koji se održavao 30. aprila, potiče iz kulta vatre: reč “beltaine” (bel – vatra) simboliše plamen keltskog boga svetla (Bel, Beli ili Belinus), zbog čega se na ovaj praznik pale baklje ili logorske vatre.
Smatralo se da vatra pročišćava ljude i životinje i štiti ih od svakog zla. Običaj je nalagao da se na Beltane zapale dve vatre između kojih su prolazili ljudi i stoka, dok su domaćini kuće imali poseban zadatak – da preskaču plamen.
Zeleno venčanje
Nezaobilazan deo svetkovine bilo je “zeleno venčanje”, koje je otpočinjalo u smiraj dana. Za tu priliku pleme bi odabralo mladog muškarca i ženu, koji su simbolično predstavljali boginju i boga, čiji je zadatak bio da provedu noć u šumi vodeći ljubav. U zoru su se vraćali u selo sa naramkom poljskog cveća, kojim su kitili kuće kako bi porodicama podarili blagostanje i plodnost. Paganski narodi verovali su da će deca začeta na ovaj dan imati posebne moći i da će biti nadarena za mnoge stvari.
Valpurgijska noć
Stari Germani preuzeli su ovu svetkovinu od Kelta i slavili su je kao Valpurgijsku noć – između 30. aprila i 1. maja. Verovali su da se tada veštice skupljaju na Broken planini (mitska planina u nemačkoj pokrajini Saksoniji) da bi se približile svojim božanstvima i proslavile orgijama buđenja prirode. Da bi obezbedile dobru žetvu, gole su plesale po poljima ili jahale na metlama.
Floriala
Sličan običaj u čast buđenja prirode praktikovali su i Stari Rimljani, a kod njih se to zvalo svetkovina cveća ili “floriala”. Praznovalo se tri dana, tokom kojih su, ritualno slaveći blagostanje, po hramovima i kućama vodili ljubav i stari i mladi.
RITUALI ZA PLODNOST
Tokom Valpurgijske noći žene izvode rituale da bi zaštitile porodicu od zla: odlaze u polja i beru paprat i glog koje nose kući gde stoje narednih godinu dana. Ostajale su u polju cele noći, a pred svitanje, posmatrajući prve zrake sunca, umivale su se jutarnjom rosom koja, kako su verovale, daruje lepotu.
Pre povratka kući, bere se i cvet belog gloga, za ritual koji će se izvoditi tog dana: posred glavnog seoskog trga postavlja se drveni kolac koji se ukrašava trakama i cvetovima belog gloga. Držeći njihove krajeve, žene plešu oko stuba koji simboliše falus, dok cveće predstavlja vaginu. Ples sa trakama zapravo je simbolično spajanje muškarca i žene.
Pored bilja, magičnu moć ima i pepeo beltanske vatre. Žene koje žele da zatrudne treba da ga nose u vrećici oko vrata kao amajliju. Da bi obezbedili dobru žetvu, ratari su njime posipali polja, dok su ga stočari bacali na štale kako bi im stoka bila zdrava i plodna. Pepeo Beltane može da se koristi u ljubavnim čarolijama…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
