Već dva veka Subotičani čuvaju tradiciju ritualnog prenošenja mlade preko mostića, jer veruju da je to ključ za ljubav i slogu u kući
Početkom 19. veka na Prozivci u Subotici podignuta je čuvena Gabrića ćuprija preko koje su, po običaju, mladoženje prenosile svoje neveste, što je trebalo da im obezbedi sreću u braku. Tradiciju su započeli Bunjevci, da bi kasnije taj običaj preuzeli i Srbi, Mađari i Hrvati, pa je ostao očuvan sve do danas.
Stara ćuprija je srušena, pa je podizanje nove dočekano sa velikim oduševljenjem Subotičana, jer je to ukras celog grada i mesto na kojem se okupljaju ne samo tek venčani parovi već i oni koji žude za tim da upoznaju srodnu dušu.
Za sve je zaslužan mladi čobanin
Legenda kaže da je ćupriju u Subotici sagradio izvesni Gabrić, lep i stasit momak koji je čuvao ovce u tom kraju. Tuda je proticala rečica preko koje nije bilo nikakvog mosta i ljudi su imali problema sa tim da pređu na drugu stranu, pa ih je Gabrić prenosio na svojim leđima. Tako je učinio i kada je preko rečice želela da pređe jedna lepa cura iz okoline Subotice. Zagledaše se oni jedno u drugo, a ona je svaki dan prolazila pored njega i molila ga da je prenese na drugu obalu, jer tamo ima posla.
Trajalo je to tako danima, sve dok je Gabrić nije zaprosio. Zbog velike ljubavi prema lepoj devojci rešio je da podigne ćupriju i spoji dve obale – bio je to njegov poklon mestu, ljudima i Bogu što je baš tu upoznao svoju nevestu. Kada su se venčali, mladi čobanin je svima pričao da mu je baš ovo mesto pomoglo da pronađe ljubav svog života. Brzo se pročulo po celom kraju da mesto gde je podignuta ćuprija ima čarobno dejstvo, a da bi se osigurali srećan brak i brojno potomstvo, mladoženja mora da prenese mladu preko ćuprije.
Dobre vile čuvaju mostić
Svi su bili srećni kada je most obnovljen. “Baš sam se obradovala kada sam videla da se renovira Gabrića ćuprija. Priznajem da nisam verovala u njene čudotvorne moći, ali sam volela da prošetam sa drugaricama do nje, jer sada izgleda prelepo, naročito uveče. Stalno smo se smejale i šalile na svoj račun, da ne bi bilo loše da duže stojimo na njoj, da bismo se udale. Ne znam koliko sam puta bila na ćupriji, ali ubrzo sam i našla momka, koji mi je sada muž. Slično je bilo i sa mojim drugaricama.
Čula sam legendu da je taj čobanin Gabrić, po kome se ćuprija zove, mnogo lepo pevao i svirao na fruli, pa je tako na ovo mesto prizvao dobre vile. Mi ih ne vidimo, ali zato one vide nas i daruju nam sreću. Još sam čula da one svakodnevno vode borbu sa nevaljalim vilama koje vrebaju one koji su srećni i zaljubljeni. Zbog te borbe dobra i zla, mladenci, ili oni koji žele to da budu, moraju ovuda da prođu, da bi ljubav pobedila”, ispričala nam je Ena iz Subotice.
Najbolji “lek” protiv razvoda
Malo u šali, ali i u zbilji, Subotičani kažu da je u gradu manje razvoda otkako je obnovljena ćuprija. “Stari mostić svima je nedostajao, jedva smo dočekali da podignu novi. Nemaju baš svi tu sreću da nešto tako lepo krasi njihovo okruženje. Iako imam dosta godina, i odavno sam baka, volim da prošetam do nove ćuprije. Sećam se dana kada sam se udavala, kako su svatovi došli do porušenog mosta.
Svekrva je nagovorila svog sina da me nosi nekoliko koraka u naručju. Posle smo se šalili da od toga neće biti vajde jer je ćuprija porušena. Moja kćerka se venčala u Beogradu, ali kada su prvi put došli kod nas, zetu sam odmah rekla da odu do ćuprije i da nevestu uzme u naručje i prenese preko mostića. To je za sreću. Oni su se smejali, ali su me poslušali. Verujem da svi parovi koji žele da sačuvaju svoju ljubav, bez obzira na to da li su venčani ili ne, treba da pođu do Gabrića ćuprije.
U to sam se uverila kada mi je kćerka moje zaove rekla da joj se brak “ljulja” i da se plaši da je razvod jedino rešenje. Pozvala sam ih zajedno u goste, i tako jedno veče dok smo šetali, lepo zetu kažem da svoju ženicu prenese preko ćuprije. Posle dva meseca, već sam bila zaboravila na to kada me je pozvala zaovina kćerka i rekla da je odustala od razvoda. Možda ću izgledati smešna i sujeverna, ali verujem da je tom paru ćuprija spasla brak. U međuvremenu su dobili dva sina i kad god dođu kod nas obavezno odu do Gavrića ćuprije koja im je donela sreću”, kazuje Mara iz Subotice.
D. Gostiljac
