Nepredvidljivost izbijanja i nestajanja vode na ovom čudesnom izvoru narod tumači kao volju njegovog čuvara Moćnog Stojana, koji po glasu poznaje da li je neko grešan ili čist. On dobro zna kome će vodu pustiti, a kome neće
Stara izreka Bez nevolje ne idi u Homolje nastala je u periodu turske vladavine, u vremenu kada je ovaj predeo jugoistočne Srbije, omeđen sa svih strana planinama, bio poznat po hajdučiji. Tada su ga Turci zaobilazili kako su znali i umeli, osim ako ih ”muka ne bi naterala”. Danas, ovaj živopisni predeo nema reputaciju opasnog, već vrlo gostoljubivog kraja, u koji turisti dolaze da se nadive prirodnim lepotama Homolja, ali i probaju ovdašnji sir, med i rakiju.
Ipak, u kraj poznat po najjačoj, vlaškoj magiji putnike i dalje dovodi nevolja: kada im ponestane nade i učine sve što se uraditi moglo, bolesni, nesrećni i neutešni spas od muka traže od vlaških vračara ili viših sila za koje se veruje da snažno utiču na ovaj kraj. Te su sile ostavile svoj otisak na prirodu, a o tome svedoči i jedinstveni izvor u ovom kraju Srbije – Homoljska potajnica ili Stojanje. Mnogi ga smatraju lekovitim, čak i svetim izvorom, čija voda krepi telo i duh, a posebno je, kažu, blagotvorna za očne i kožne bolesti.
Čuvar izvora
Homoljska potajnica ime je dobila po načinu na koji voda izvire, a koji je odlika svega tridesetak izvora u svetu.
”Specifičnost nastupnih izvora jeste u tome što u periodu suše umeju da zataje, ali kada se topi sneg ili nastupi kišni period, pojačava se snaga prodiranja vode na površinu. Međutim, ono što razlikuje ovu potajnicu od drugih jeste to što voda nastaje i nestaje u nejednakim intervalima”, priča meštanin Selišta, najbližeg žagubičkog sela udaljenog oko pet kilometara od potajnice. Nepredvidive intervale u kojima izvire voda, koje je na ovom mestu merio i o njima pisao naš poznati geograf Jovan Cvijić, stanovnici okolnih mesta objašnjavaju ”tajnom rukom u unutrašnjosti zemlje koja pušta i zatvara vodu”, odnosno čuvarom izvora – Moćnim Stojanom, po kojem je potajnica i dobila narodno ime – Stojanje.
”Ova voda je lekovita”, priča IvanX iz sela Laznice koja je došla da se umije hladnom izvorskom vodom. ”Stojan dobro zna kome će vodu pustiti, a kome ne. Kada dođete na izvor, morate se javiti njegovom čuvaru, kao što biste se javili domaćinu u čiju kuću ulazite. Stojan po glasu poznaje kakvi ste. Ako želite da vas izleči ova sveta voda, morate je jasno zatražiti rečenicom ’Stojane, puštaj vodu’, ako vam je duša čista, odmah će izvor poteći, a ako ste grešni, morate čekati da se odobrovolji. Neki provedu i sat, sat i po pred pustim izvorom, a da im čuvar ne pusti vodu”, objasnila nam je ova mlada devojka.
Leči oči i kožu
Po lek za svoje muke na Stojanje jednako dolaze mladi i stari, muškarci i žene, a izvorska voda posebno je blagotvorna za kožne bolesti kao što su čirevi i bradavice od kojih najčešće obolevaju deca. Njome se valja umivati i posebno oči oprati, jer se veruje da poboljšava vid i otklanja očne bolesti. Meštani tvrde da je dosad mnogima pomogla, ali da onaj ko dolazi na vodu po lek, mora biti ”čist, okupan i verujući”, pa će mu i Stojanov izvor pomoći.
”Kao devojčica došla sam ovde zbog konjunktivitisa”, priča meštanka obližnjeg sela. ”Kako krene proleće, zbog alergije na polen meni oči skroz presahnu, pocrvene i počnu da me svrbe i peku, a vid mi se zamagli. Ponekad mi u uglu kapka izađe čmičak, i tako iz sezone u sezonu. Moja se majka zabrinula, a i meni su dosadile stalne terapije raznoraznim pomadama i ispiranja čajevima. Zato smo došle na ovaj izvor i taman što smo stigle, voda je pošla. Dobro sam se umila i isprva ništa nisam osećala jer je voda bila ledena. Ali, kroz dva dana osetila sam olakšanje, i, što je još važnije, bolest mi se nije više vraćala”, pripoveda ona i dodaje da od tada često dolazi na izvor i donosi Stojanu darove…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
