Oni su bili svedoci brojnih neobičnih, često i neobjašnjivih pojava u kosmosu, o čemu su uglavnom ćutali. Nakon perestrojke, kad je popustila cenzura, a preispitivanje činjenica zamenilo partijske interese, odlučili su da progovore
Postati kosmonaut jeste sve osim jednostavnog zadatka. Zahtevi koji im se postavljaju ekstremno su visoki, a po završetku obuke postaju profesionalni svemirski putnici.
Kao takvi, istrenirani su za sve moguće situacije, ali ne i za one koje se graniče sa naučnim fantastikom. Takve okolnosti su decenijama imale tretman državne tajne, da bi konačno našle put do javnosti.
Džinovski talasi
U mnogim ruskim časopisima, već nekoliko decenija pojavljuju se brojna svedočenja o fascinantnim pojavama i fenomenima koje su sovjetski, a potom i ruski kosmonauti prijavljivali kontroli leta tokom boravka u svemiru.
Kosmonaut Vladimir Lahov uočio je jednom vrlo neobičnu pojavu dok je bio u svom svemirskom brodu, usmerenom nadole, prema Zemlji: dva gigantska talasa, uzdigavši se iz Indijskog okeana, stopila su se jedan s drugim. Vodena masa nastala usled sudara talasa učinila se ogromnom poput planine, da bi zatim u trenutku nestala. Slično iskustvo imao je i kosmonaut Vladimir Kovalionok, koji je prijavio vrlo sličan vodeni masiv, visok preko 100 kilometara, u Timorskom moru, nedaleko od Australije. Iako su ovakva svedočanstva potvrda da znamo vrlo malo o tome šta se dešava na našoj planeti, iskustva kosmonauta o zbivanjima u kosmosu još su fascinantnija.
Čarobni spektakl
Još jedan interesantan fenomen dogodilo se 2. septembra 1978, kad su sovjetski kosmonauti Kovalionok i Ivančenkov primetili senku svemirske stanice Salyut 6. Senka je bila čudne narandžastocrvenkaste boje. Što je još čudnije, menjala je veličinu. Ranije iste godine, 25. avgusta, oba kosmonauta primetila su oblake koji su menjali boju iz zelene u ljubičastu, crvenkastu, plavu… Ostali sovjetski kosmonauti (V. Sevastianov, P. Klimuk) prijavili su srebrnkaste oblake. Njihovo poreklo i dalje je neobjašnjeno. N aivicama kosmičkog mraka struktura tih oblaka bila je vrlo tanka (ili svetla), ili pak porozna, nalik labudovom krilu.
Ovi oblaci opisani su kao čarobni spektakl. Ruski astronom Vitold Tesarski prvi put je ukazao na njih još 1885. Oblaci se nalaze na najvišoj tački Zemljine atmosfere, na nadmorskoj visini od 70 do 90 kilometara. Poznato je da se sastoje od difuznih čestica, ali je njihova priroda i dalje nepoznata. Poglavlje neobjašnjivih fenomena ovim se tek otvara.
Senzorne deprivacije
U listu „Rabočaja tribuna“ detaljno je opisano iskustvo kosmonauta Genadija Strekalova tokom boravka na svemirskoj stanici Mir. Fenomen koji je uočio 28. septembra 1990. bila je sfera savršenog oblika koja je menjala boje. Uočena je iznad Njufoundlanda (SAD) na visini od 20 do 30 kilometara. Bila je vidljiva desetak sekundi, a potom je iznenada nestala. Strekalov je to prijavio kontrolnom centru, ali je izbegao da ga klasifikuje kao NLO, s objašnjenjem da kosmonauti moraju biti oprezni. U isto vreme, sa Strekalovim je na brodu bio i kosmonaut Genadij Manakov, koji je video isti fenomen…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU MAGIČNE ZONI KOJI JE NA KIOSCIMA OD 10. 02 – 9. 03. 2106.
