Osim što je diplomirao sa visokim ocenama, Miloš Pržić je stipendista italijanske vlade na specijalističkim studijama, pritom je odličan džudista, svira nekoliko instrumenata, govori četiri jezika, čak se bavi fotografijom i vozi bicikl!
Dvadesetčetvorogodišnji Smederevljanin Miloš PržiX od rođenja je slep, ali to ga nije sprečilo da ostvari sve svoje snove.
“Ljudi uglavnom imaju pogrešnu sliku o slepima. Neki misle da je to hendikep zbog kojeg je normalan život apsolutno nemoguć, dok drugi smatraju da nedostatak čula vida omogućava razvijanje mnogih talenata, zbog čega su takve osobe, zapravo, nadmoćne u odnosu na ostale ljude.
Međutim, sve zavisi od toga koliko je čovek spreman da se suoči sa problemima i ima li snage da se bori sa večitom tamom”, ističe Miloš, koji je nakon mature u smederevskoj filološkoj gimnaziji upisao italijanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao sa visokim prosekom.
Odnedavno je, kao stipendista italijanske vlade, na specijalističkim studijama u Trstu, gradu na severnom Jadranu, koji se pokazao kao idealno rešenje za Miloša jer fakultet, osim smeštaja u domu, obezbeđuje i pratioce.
“Prijemni nije bio lak, ali sam prošao uprkos jakoj konkurenciji. Dobio sam najviše ocene za prevode sa srpskog na italijanski i obrnuto, što ću, konačno, i specijalizirati na tršćanskom univerzitetu”.
Talentovani džudista
Obrazovanje nije jedina preokupacija ovog sjajnog momka koji odlično svira nekoliko instrumenata – voli frulu i kavalu, ali omiljena mu je harmonika koja je bila njegov prvi izbor u srednjoj muzičkoj školi, gde je dve godine radio kao nastavnik etnomuzikologije.
Miloševa soba prepuna je pehara i medalja sa brojnih takmičenja u džudou, sportu koji mu je, kako kaže, pomogao da ojača, i duhovno i fizički.
“Odmalena sam voleo filmove o Brusu Liju i veoma su mi se dopadale borilačke veštine. Džudo je jedini sport te vrste koji zahteva stalan kontakt sa protivnikom, pa nedostatak vida ne predstavlja veliki problem”, objašnjava naš sagovornik čiji treneri ističu da je veoma talentovan i, što je veoma važno, ima neverovatnu koncentraciju, pa je brzo ovladao tehnikama zahvata, bacanja i padova.
Pasionirani ljubitelj knjiga
Jedan od omiljenih Miloševih hobija je – fotografija.
“Naravno, dešava se da nekad promašim, ali mi fotografija uglavnom ide od ruke. Učestvovao sam u projektu ‘Slike iz mraka’, u okviru kojeg je nekolicina slepih fotografa izlagala svoje radove, kaže ovaj mladi, svestrani čovek, koji je, inače, i pasionirani ljubitelj knjiga.
“Koristim Brajevo pismo i iz biblioteke pozajmljujem dela štampana standardnom tipografskom tehnikom pa ih skeniram, mada beletristiku pratim i na audio-kasetama.
Svakodnevno sam na internetu, listam dnevnu štampu i nedeljnike na
srpskom i italijanskom, ali i na španskom i engleskom, jezicima kojima takođe odlično vladam”, otkriva Miloš.
Ne voli diskoteke
Za razliku od svojih vršnjaka, ovaj uspešni momak ima veoma malo slobodnog vremena. Kada ugrabi neki trenutak za predah, provoza se na biciklu, a ponekad izađe i u provod. Rado izlazi sa društvom, ali mu ne prijaju bučne, zadimljene diskoteke – više voli da sedi u mirnim kafićima pored reke, a kući se obavezno vraća pre ponoći.
