Predosećanje velikih prirodnih karastrofa, pronalaženje izgubljenih predmeta ili osoba čak i s velikih udaljenosti, telepatska komunikacija s vlasnicima i slično – samo su neke od njihovih ekstrasenzornih sposobnosti
Fenomen koji poslednjih godina zaokuplja pažnju naučnika jesu tzv. ESS, što podrazumeva bilo kakvu vrstu komunikacije između dve životinje, između životinja i čoveka odnosno prirodnog okuženja – a da se ona ostvaruje preko određenih nevidljivih sistema za razmenu informacija.
Različita istraživanja u ovoj oblasti pomažu da se bolje razumeju i slične ljudske sposobnosti, poput empatije, vidovitost i dr. Mnogi istraživači veruju i da su ESS naglašenije u slučaju životinja nego ljudi, jer one ne poseduju sposobnost racionalnog razmišljanja i govora, koja oblikuju senzacije potekle od čula.
Džozef Benk Rajn, jedan od najangažovanijih naučnika u ovoj oblasti, nakon godina istraživačkog rada uspeo je da razlikuje najčešće ESS u životinjskom svetu.
- Telepatija
Mnogi kućni ljubimci reaguju veoma burno na prisustvo odnosno odsustvo svojih vlasnika, jer oni izgrađuju posebnu vezu sa osobama koje se staraju o njima. Mnoge životinje sa zapanjujućom preciznošću procenjuju kad će im se vlasnici vratiti s posla ili dužeg putovanja i sl.
Radi boljeg razumevanja prirode odnosa između pasa i njihovih vlasnika, 1965/1966. godine istraživači bolnice Roklend stejt izvršili su niz eksperimenata. U tu svrhu osposobili su dve prostorije u kojima su snimani zvuci i vibracije. U jednu smestili dva lovačka psa, a u drugu njihove vlasnike. Muškarcima su pokazane mete i od njih je zatraženo da pucaju na njih iz vazdušne puške. Nakon što bi oni to učinili, psi u susednoj sobi počinjali bi da laju i cvile. Ovo je nagnalo naučnike na zaključak da između pasa i njihovih vlasnika postoji određena vrsta telepatske veze.
Zabeleženi su još neki slični slučajevi. Doktor Karlis Osis s Univerziteta Djuk sproveo je uspešan eksperiment s ciljem da mačke savladaju prepreku u vidu lavirinta. Kako mu je pošlo za rukom da ostvari „komunikaciju“ s ovim životinjama, navodio bi ih u njihovoj potrazi. Eksperiment je pokazao da su ove životinje mnogo uspešnije rešile problem od onih koje su pokušavale pronaći izlaz samostalno.
- Nadolazeće opasnosti
Brojni su primeri životinja koje mogu osetiti opasnosti poput prirodnih katastrofa. One su tad anksiozne i naglašeno uznemirene. Osim toga, ovakvo ponašanje može ukazati i na drugačije okolnosti. Tokom Drugog svetskog rata zabležen je slučaj jedne patke koja je napravila strašnu buku neposredno pre bombardovanja. Ovaj „signal“ spasao je na stotine života, jer su mnogi ljudi, uznemireni ovim neobičnim signalom, potražili sklonište.
- Predosećanje smrti
Da životinje mogu predosetiti smrt svojih vlasnika – dokazuje je i pas Abrahama Linkolna, koji je uznemireno zavijao neposredno pre nego što je Linkoln ubijen.
Osim toga, zabeleženo je i mnogo slučajeva pasa koji obilaze grobno mesto svojih vlasnika čak godinama nakon njihove smrti.
- Privrženost domu i vlasnicima
Ukoliko se izgube, životinje se često same vraćaju kući, ili pak pronalaze put do vlasnika od kojih su rastavljene, čak i ako pritom treba da pređu ogromne udaljenosti. Da je takvo nešto zaista moguće – dokaz je pas Bobi, koji je prešao dug put od Indijane do Oregona da bi se domogao porodice od koje je razdvojen. Njegova avantura trajala je šest meseci, pri čemu je prešao 2.551 km.
Dečak i golub
Sličan slučaj zabeležen je i 1940. godine. Dečak po imenu Hju Brejdi Perkins pronašao je jednog dana u svom dvorištu goluba s identifikacijom 167. Hju je pticu prisvojio bez oklevanja i brinuo o njoj, te su se on i životinja s vremenom sprijateljili. Jedne noći, dečak je odvezen na operaciju do bolnice udaljene 120 milja od njegove kuće. Dok se oporavljao, medicinska sestra začula je na prozoru čudne zvuke. Kad je razgrnula zavesu, ugledala je goluba, kojeg je dečak kasnije prepoznao po identifikaciji.
Slično je bilo i s mačkom po imenu Šećer. Kad su njeni vlasnici odlučili da se presele iz Kalifornije u Oklahomu, ostavili su je na staranje komšijama. Četrnaest meseci nakon selidbe, ova porodica našla se u čudu vudevši na pragu kuće bivšeg ljubimca.
Slonovi otrkivaju zemljostres
Iako gotove sve životinje imaju dobro razvijena čula koja im omogućavaju fizički opstanak, kod mnogih su te sposobnosti naročito izražene. Slepi miševi, na primer, mogu odrediti poziciju drugih životinja ili predmeta u prostoru na osnovu zvuka – fenomen poznat kao eholokacija. Naime, oni proizvode zvuke visokih frekvencija, koji se, stigavši do određenog predmeta, od njega odbijaju. Na osnovu brzine kojom se zvuk vraća, ova životinja procenjuje udaljenosti određene prepreke ili plena. Ima još mnogo sličnih primera.
Bele ajkule mogu „nanjušiti“ kapljicu krvi u količini vode dovoljnoj da napuni jedan olimpijski bazen, dok zmije reaguju i na veoma suptilne temperaturne promene. Veruje se da slonovi mogu osetiti vibracije i podrhtavanja tla s milja udaljenosti, što je potvrđeno u slučaju prirodnih katastrofa poput zemljotresa. Osim toga, ove životinje mogu i preneti informacije preko surle i na udaljenost od preko 50 km, a sličnu funkciju ima i rika i ritmični udari nogama po tlu. Zahvaljujući tome, mogu osetiti i kad im se približava drugo krdo slonova, pa čak i proceniti njegovu veličinu I udaljenost na kojoj se nalazi.
Takođe, mnoge životinje, naročito ptice, reaguju na elektromagnetne promene. Ptice selice koje žive u zoološkim vrtovima češće borave u južnim delovima kaveza u periodima kad se obično sele u toplije krajeve. Percepcija električnih talasa naročito je izražena u slučaju riba, reptila, delfina. Foke mogu osetiti ribu sa čak 100 m udaljenosti – brkovi su im toliko osetljivi da mogu proceniti i o kojoj je vrsti ribe reč.
