Ljudska želja za dekodiranjem znakova sudbine pročitanih u talogu šoljice kafe ostala je nepromenjena od drevnih vremena.
Gatanje kafom
Od kada su pre mnogo vekova na području Jemena i Etiopije otkriveni plodovi grma quahve – što u prevodu znači „osvežavajuća“, kafa je postala omiljeni napitak svih slojeva društva. Nadahnula je i mnoge prosvećene glave, te je ostala zapisana briljantna izjava Taljerana, Napoleonovog ministra spoljnih poslova, kako je “kafa crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav!”
Kafa je oduvek bila dobar povod za druženje i razgovor, pa je zbog toga neprocenljiv njen pozitivan socijalni učinak. Bez svake sumnje, ovaj napitak poseduje izvesnu magiju i ne treba se čuditi što se u dalekoj prošlosti, negde na prostoru današnjeg Irana, neko dosetio da tumačiti figure među ostacima taloga u šoljici.
Dolaskom Osmanlija na Balkan, ispijanje kafe postalo je prilično rašireno i tada počinje nagli interes za ovo gatanje. Zbog svoje dostupnosti, proricanje pomoću kafe postalo je zabava dokonih žena i devojaka, željnih otkrivanja svoje ljubavne sreće. One su se, u narodnom žargonu, najčešće nazivale gledalice ili faletarke. Koliko je gledanje u šoljicu ritual kojem se posvećuje maksimalna pažnja i trud, najbolje dokazuje ceremonija koja prati pripremu kafe, pa se i pre nego bi se započelo proricanje budućnosti tumačio izgled pene, da li se kafa slučajno prolila ili iskipela itd. No, tek nakon ispijanja ovog nezaslađenog crnog napitka, atmosfera bi postajala napeta i s puno nestrpljenja čekalo se da gatara uzme šolju i započne svoje izlaganje.
PROČITAJTE I… Jaje otkriva nabačenu magiju
Kocka šećera za bolje tumačenje
U Bosni postoji poseban ritual ispijanja kafe iz čijeg taloga je trebalo pročitati sudbinu. Na primer, ako se klijent zove Melina, faletarka (gatara), nakon ispijanja kafe uzima njenu šoljicu i pita je šta konkretno želi da sazna. Tada se obično govori ono što je gorući problem poput ljubavi, posla, porodičnih ili bračnih odnosa, polaganje ispita, odlaska na put i tome slično. Ukoliko je u pitanju ljubav, mora se reći ime voljene osobe. Uzećemo primer da se muškarac koji interesuje Melinu zove Edvin. Pošto je saznala potrebne podatke, faletarka pruži šoljicu prema klijentu, kako bi Melina dunula u nju, a onda je okreće u smeru kazaljke na satu i tiho govori:
“Melina ovu kafu pije i namenjuje
u ime hazreti Fatime i hazreti Alija,
njihovog dina i imana,
božjeg znanja, i ovog fildžana,
na sudbinu sa Edvinom.
Ako je ima nek se pokaže,
ako je nema da joj se kaže!”
Za one čitaoce koji ne razumeju pojam “din”, to u prevodu znači vera ili verovanje. Ova takozvana fal-basma zanimljiva je i zbog toga što se u njima navode hazreti Fatima i njen muž Ali, kćerka i zet božjeg poslanika Muhameda, kojima se u narodnom verovanju Irana i Turske pripisuje sposobnost proricanja sudbine pomoću pasulja i kafe.
Na tacnicu se postavi pevrnuta šoljica i na nju se postavi kocka šećera. U prošlosti je bio običaj da klijent pre samog gatanja pod tacnicu stavi novčanicu kojom će platiti gatanje da bi se bolje “otvorila” šoljica. Taj novac gatara bi uzela i sklonila pre nego što bi započela s proricanjem sudbine. Nakon pet minuta, što je sasvim dovoljno da se razlivene figure u talogu oblikuju i šoljica osuši, gatara okreće šoljicu, a kocku šećera stavlja u usta ili je polako lomi i tokom proricanja pomalo stavlja na jezik. To nije slučajan gest, već zapravo ima svoj logičan i motivacijski smisao. Naime, kako šećer i uopšteno slatkiši povoljno utiču na ljudsko raspoloženje, sasvim je izvesno da će i sama gatara, uz ovakav podsticaj, biti mnogo rasploženija za proricanje.
Pre samog tumačenja jasno se određuju pojedine regije u šolji jer svaka ima svoju simboliku: sve ono iznad dna, što se nalazi na zidovima šolje, karakteriše se kao krug sudbine koji počinje od drške i ide u krug, u smeru kazaljke na satu. Figure na ivici šoljice ili blizu nje predstavljaju sadašnjost, dok one na sredini ili pri dnu šolje simboliziraju budućnost. Strana kojom je klijent pio kafu predstavlja njega, u ovom slučaju žensku stranu, a ona nasuprot nje – mušku.
Raif Esmerović
Ostatak teksta naći ćete u magazinu Zona Magija
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
