Istražujući nemački jezik i kulturu, braća Grim naišla su na mnogo priča prepunih skrivenih značenja i intrigantne simbolike. Stoga su odlučili da ih sačuvaju za buduće generacije
Jednu od najpoznatijih bajki na svetu, onu Snežani i sedam patuljaka, napisala su braća Grim davne 1812. Priča se prvi put pojavila u zbirci „Bajke braće Grim“, gde su objavljene adaptacije starih evropskih narodnih priča. Međutim, autori zbirke nisu bili samo pripovedači već i vrhunski intelektualci svog doba. Kao izuzetno obrazovani ljudi, profesori na univerzitetu, leksikografi i lingvisti, Jakob i Vilhem Grim bili su dobro upućeni u istorijska i kulturološka istraživanja.
Nebeska bića
Kao i sve ostale bajke braće Grim, i ona o Snežani obiluje misticizmom, parabolama i metaforama, te brojnim skrivenim simoblima i značenjima – magično ogledalo, otrovna jabuka, stakleni sanduk, lik zle kraljice, sedam patuljaka… Takva simbolika, kao i činjenica što priča potiče iz narodnog predanja, inspirisala je mnoge da se pozabave njenim značenjem. Zaključak brojnih istraživača ukazuje na vezu ove priče s drevnim mitologijama (egipatskom, grčkom, indijskom…), ali i s biblijskim predanjima i likovima.
Ova bajka sadrži ne samo očigledne kosmičke i astrološke elemente već – kao i priča o Zlatokosi, Pepeljugi ili Uspavanoj lepotici –i prepoznatljiv prizvuk misticizma. Bajka o Snežani ima u suštini „nebesku“ osnovu, posvećenu bogovima i nebeskim bićima. Međutim, kako bi nebeska bića postala razumljiva običnom narodu, priče je trebalo predstaviti na način blizak ljudima. Da bi se to postiglo, život bogova najčešće je povezivan sa životom svetih kraljevskih porodica.
Od majke do maćehe
Priča o Snežani započinje kad zla kraljica, ljubomorna na blistavu lepotu mlade pastorke, šalje lovca da odvede nesrećnu devojku u duboku šumu i tamo je ubije. Interesantno, u prvom izdanju bajke ljubomorna kraljica zapravo je bila Snežanina biološka majka. Iako to odgovara kosmičkoj verziji priče, kao takva nije bila prigodna za čitanje pred spavanje. Majke to jednostavno nisu htele da čitaju deci, pa je u kasnijim izdanjima zla majka postala zla maćeha. A ko je, zapravo, ta zla majka, tj. maćeha?
Istraživači se slažu da je u pitanju Mlečni put, to jest njegova personifikacija oličena u liku egipatske boginje neba Nut. I, zaista, dovoljno je pogledati njen prikaz (slika 2) i uvideti očiglednu simboliku njenog lika sa zaobljenom linijom Mlečnog puta na nebu. Boginja Nut je, prema egipatskoj mitologiji, svakog dana gutala Sunce (uveče) i ponovo ga izjutra rađala. Tako je imala moć nad tom zvezdom i kontrolisala njegovo kretanje, što joj je omogućavalo i kontrolu nad vremenom.
Sredozemno ogledalo
Paralela mita o boginji Nut s bajkom o Snežani više je nego očigledna. Naime, sujetna Nut veoma se plašila da njenu lepotu ne zasene druge boginje. Visoko u nebesima ogledala se u Sredozemnom moru i zapitkivala ko je najlepša kraljica na nebu. Međutim, odgovor nije bio ohrabrujuć, jer more je javljalo da je mnogo svetlija i blistavija bila lepota boginje Selene – u grčkoj mitologiji boginje punog meseca
. Nut se osetila ugroženom jer ju je porazila rođena ćerka, s čijom se lepotom nije mogla takmičiti. Ljubomora je učinila svoje, a Nut je pozvala nebeskog slugu – lovca Oriona – da odvede Selenu duboko u šumu i tamo je ubije.
Nebeski lovac Orion
Motiv šume, koji se pominje i u ovom predanju, direktno je prebačen u vavilonsku mitologiju. U Epu o Gilgamešu kosmos je simbolično prikazan kao velika šuma u kojoj je svaka zvezda jedno drvo. Lovac Orion, koji dobija zadatak da ubije Mesec (Selenu/Snežanu), prikazan je u liku samog Gilgameša, a u grčkoj mitologiji u liku Herkula – hrabrog lovca s buzdovanom u ruci, mačem za pojasom i štitom od kože Nemejskog lava. Zodijački sedmi pratilac – veliki lovac Orion (grčki Herkul) – sažalio se na mladu i lepu devojku. I umesto da je ubije – pušta je.
Bežeći duboko u šumu, ona stiže do kuće u kojoj je živelo sedam patuljaka, gde pronalazi utočište. Sedam patuljaka predstavljaju sedam planeta poznatih u to doba. Analogno tome, kuća u kojoj su živeli patuljcie jedna je od 12 kuća Zodijaka, a to što je svih sedam patuljaka živelo u jednoj kući ukazuje na retku konjunkciju Meseca (Selene) s ostalim planetama.
Kosmički brak
Ova priča je kroz vekove menjala formu i glavne likove (kraljica Nut, zla veštica, Selena/Mesec, tj. Snežana), a njena poruka zapravo govori o retkoj astronomskoj pojavi. Preklapanje nebeskih tela predstavljeno je preko relacija koje su ljudima bliske: odnos između majke i ćerke, mržnja, zavist, saosećajnost i ljubav. Kosmički „brak“ Sunca s Mesecom (poljubac između princa i Snežane) dokaz je ljubavi i stapanja dvaju tela. Jer, kako je gore, tako je i dole….
POMRAČENJE SUNCA
Legenda dalje kaže kako je kraljica Nut videla u svom mediteranskom ogledalu da je prevarena. Prerušila se i sama uputila u šumu, gde je pronašla Selenu i prodala joj lep čipkani korset, koji je bila vezala tako čvrsto da je devojka ostala bez vazduha i onesvestila se. Upravo se nešto slično dešava i na nebu. Naime, kad se Mesec približi Veneri, njegov sjaj slabi, dok mu se oblik (struk) sve više stanjuje, da bi od njega na kraju ostala samo tanka linija. Ipak, događaj na koji aludira priča o kraljici Nut i bajka o Snežani odnosi se na pojavu koju danas zovemo prstenasto pomračenje Sunca. Pojavu kada se se Sunce i Mesec poklope i formiraju tzv. prsten.
