Meštani veruju da je ovaj mostić blagosloven. Mnoge devojke, kada bi im došlo vreme za udaju, odlazile tamo da se Bogu pomole kako bi im poslao suđenog, žene za mir u porodici, a muškarci da se reše neke muke
Pre nekoliko decenija, u Žagubici je živeo Marko, dobrodušan domaćin, koji imaše jedanaestoro dece. Najmlađe od njih njegova mezimica Lena, beše veoma bolešljiva pa su roditelji stalno strepeli nad njom. Kada je imala petnaest godina, teško se razbolela, pa su je vodili lekarima, vidarima i sveštenicima, ali pomoći nije bilo. Pošto su živeli u blizini manastira Gornjak, svakoga dana odlazili su tamo da se mole Gopodu jer im je samo on mogao pomoći. A, onda, negde oko Mitrovdana, Marko je sanjao neobičan san: posetio ga je neki nepoznat čovek i kazao mu:
“Ako želiš da ti mezimica ozdravi, sagradi u selu ćupriju od brvana i to na onom mestu gde ti se razdvajaju njive!”. Marku nije bilo jasno čemu ćuprija kada u selu nema ni potoka ni reke, ali mu nepoznati objasni: “Samo ti izgradi, a voda će poteći, ništa ne brini. Važno je samo da o tome nikome ništa ne pričaš”, reče i nestade.
Kasnije je Marku nekako došlo u pamet da taj čovek nije niko drugi do sam Jovan Krstitelj. Jadan čovek, sve bi učinio da mezimici vrati zdavlje, pa se dade na posao. Uputi se u šumu, odvoji i isklesa brvna, ali pre nego što počeo da gradi ćupriju, ode do Gornjaka da se pomoli i Bogu i Jovanu Krstitelju.
Blagosloveni domaćin
Marko gradi, a narod se čudi. Svi su znali da mu je Lena bolešljiva, pa ga niko ništa pitao nije jer su slutili da joj nekako pomaže podižući taj mostić. Nekako u to vreme, stasaše mu kćerke za udaju i sinovi za ženidbu, ali i pored tih velikih troškova, Marko nije odustajao od gradnje. Nakon tri godine, kada su se radovi približli kraju, ode on sa familjom u manastir Gornjak da se pričesti, a onda postavi i poslednje deblo u mostić.
“Pričao mi je otac da je Lena prva prešla preko ćuprije, a posle toga zdravlje je polako počelo da joj se vraća”, kaže meštanin Miloš. “Ljudima je brzo postalo jasno zašto Marko zida ćupriju bez vode jer je to bio njegov zavet Bogu. Shvatili su i zbog čega mu se, čim dođe na gradilište, oko glave vrzma roj pčela: to mesto bilo je blagosloveno. Svi su znali da ta ćuprija neće pomoći samo Leni nego i ostalima.”…
OSTATAK TEKSTA KAO I MNOGE DRUGE ČAROBNE RECEPTE POTRAŽITE U NOVOM BROJU MAGAZINA Zona MAGIJA
