Stručnjacima je još uvek nejasno zbog čega je nastala. Neki polemišu da ona predstavlja Mojsijevu viziju Obećane zemlje.
Najstarija mapa sveta
Tridesetak kilometara južno od Amana, glavnog grada Jordana, danas se nalazi arapsko selo Medebe (Madaba). Upravo ovde, među ostacima biblijskog grada, vekovima rušenog i napuštenog, pod ruševinama stare vizantijske crkve izgrađene za vreme vladavine cara Justinijana (527-565 n. e.) pronađena je najstarija mapa Svete zemlje. Od svog otkrića, Medebe mapa je najstariji geografski prikaz Svete zemlje očuvan do danas. Među ruševinama Medebe pronađeno je još pet vizantijskih crkava sa isto tako lepim i impozantnim mozaicima. Upravo zbog toga Medebe je dobila naziv ”grad mozaika”. Ipak, ono što privlači najviše pažnje jeste upravo Medeba mapa sa najstarijom mapom Svete zemlje.
Milion kamenčića
Medebe mapa je u svom prvobitnom obliku bila impozantnih razmera (21 x 7 m) i sadržala geografski prikaz teritorije od severa Libana do delte Nila na jugu Egipta. Mozaik je bio sačinjen od više od dva milion kamenčića! Za sastavljanje tako obimnog mozaika, timu od tri radnika koji rade 10 sati dnevno i pod nadzorom vrhunskog umetnika, trebalo bi oko 186 dana da ga sastave!
I mada je do danas preživelo tek nešto manje od jedne trećine originalnog mozaika, Medebe mapa se smatra najvećom i najtačnijom kartom Svete zemlje iz vremena pre nego što je razvijena moderna kartografija.
PROČITAJTE I… Misterije sveta: Moćne energije antičkih hramova
Biblijski lokaliteti
Za razliku od modernih mapa, koje su sve orijentisane prema severu, Madaba mapa je orijentisana ka istoku, na šta ukazuje reka Jordan, koja teče sleva nadesno. Koristeći paletu koja se sastoji od obojenog kamenja i stakla, umetnik genijalno prikazuje biblijske lokalitete, regionalna imena i događaje označene sa preko 150 natpisa na grčkom. Tu je Jerihon ovenčan palmama, Jakobov izvor u Sihemu, hrast Mamre u Hebronu, reka Jordan i prikaz Isusovog krštenja u njoj, kao i teritorije 12 izraelskih plemena.
Istočno od Jordana mapa prikazuje lava kako progoni gracioznu gazelu, ribe kako plivaju niz reku u smeru suprotnom od smrtonosnog Mrtvog mora; dve skele za prelaz reke, brodovi koji plove Mrtvim morem, jedan na vesla, drugi pod jedrima. Zanimljivo je da na mapi ne postoji deo kopna koji zalazi u Mrtvo more, zbog čega se pretpostavlja da je u trenutku nastanka mape nivo vode bio viši i da ovog poluostrva nije ni bilo.
Sveti grad, svete zemlje
I pored svih detalja, dominantan fokus umetnika je na Svetom gradu, Jerusalimu, onakvom kakav je bio na vrhuncu vizantijskog razdoblja. Mapa prikazuje raskošnu ptičju perspektivu grada sa njegovim zidinama, kapijama, glavnim ulicama i 36 najkarakterističnijih objekata: Damask kapiju, Kapiju Sv. Stevana, Zlatna vrata, prolaz ka planini Sion, Tvrđavu (Kulu Davidovu), Crkvu Svete grobnice, glavni ulaz u grad Cardo Maximus i mnoge druge građevine koje su jasno prepoznatljive.
Iako je očuvana tek jedna trećina originalne mape, Medebe mapa pruža važne podatke o znamenitostima 6. veka, zbog čega je jedan od ključnih elemenata u naučnim studijama o izgledu Jerusalima nakon njegovog uništenja i obnove 70. godine nove ere.
PROČITAJTE I… Vatikan krije najvažnije otkriće savremenog doba?
Objašnjenja i dileme
Iako se o Madaba mapi zna mnogo, još uvek nije jasno zašto je uopšte izrađena. Stručnjaci imaju različita mišljenja o tome iz kojih razloga bi crkvene vlasti uopšte naručile jedan tako skup komad sakralne umetnosti da bi ukrasili pod jedne, ni po čemu posebne, crkve u jednom, isto tako ni po čemu posebnom, provincijskom gradu Rimskog carstva. Među različitim mišljenjima najčešće se navode sledeća objašnjenja (i sumnje):
• Mapa je služila kao ispomoć hodočasnicima u planiranju svog puta u Svetu zemlju. Međutim, u isto vreme, nameće se i konstatacija da bi takva mapa bila od male pomoći putnicima, jer je nisu mogli poneti sa sobom, pri čemu je poznato da su već tada postojale manje, lako prenosive karte i lokalni vodiči.
• Mapa predstavlja Mojsijevu viziju Obećane zemlje. Činjenica je da je Mojsije posmatrao Obećanu zemlju s vrha obližnje planine Nebo, a Madaba je bilo sedište biskupije kojoj je pripadala i planina Nebo.
• Mapa je trebalo da produbi duhovno iskustvo vernika tokom liturgije. Na ovaj zaključak upućuje činjenica da se mozaik, originalno, nalazio na podu crkve tačno između oltara i vernika.
Ostatak teksta naći ćete u magazinu Zona Magija
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
