Oko ovog neobičnog platoa nalaze se energetski virovi za koje se veruje da su neka vrsta isceliteljske energije, te da svaki vrtlog ima drugačije lekovito dejstvo
Drevne ruševine na visokim Andima prvi je otkrio čuveni arheolog Daniel Ruso, koji je u svojoj knjizi ”Marcahuasi: Priča o fantastičnom otkriću” detaljno opisao ovaj jedinstveni lokalitet. Prema njegovim zapisima, na visoravni se nalazi najmanje 22 vrtloga, koji imaju tri različita isceliteljska dejstva.
Plato Marcahuasi se nalazi u blizini peruanskog sela San Pedro de Casta čiji se meštani smatraju čuvarima ruševina. Za zanemarljivu naknadu, lokalni vodič povešće posetioca željnog avanture na sedam kilometara dug put do ruševina, uz strme planinske staze koje nestaju među oblacima.
Lokalitet karakterišu kamene formacije, za koje se pretpostavlja da su stare oko 10.000 godina. Ove čudne stene imaju oblike ljudi, životinja i religijskih ličnosti i smatra se da su ostaci civilizacije koja je tu živela još pre Inka. Ipak, još uvek se vodi debata o tome kako su ove strukture nastale. Dok mnogi veruju da su stene isklesane, postoje i skeptici koji tvrdi da je neobične oblike stvorila prirodna erozija. Otkriveni su mnogobrojni dokazi da je u prošlosti na ovoj visoravni živela napredna civilizacija, što daje na validnosti teoriji po kojoj su stene isklesane ljudskom rukom.
Što se tiče energetskih virova koji se navodno nalaze oko platoa, za njih se veruje da isijavaju neku vrstu isceliteljske energije, kao i to da svaki vrtlog ima drugačije lekovito dejstvo. Nije precizirano koji vrtlog kako deluje, ali brojna su svedočanstva onih koji su navodno baš na ovom mestu misteriozno izlečeni.
Šifrovana poruka
Prema Rusou, svi ovi i slični spomenici u Meksiku, Brazilu, Peruu, Engleskoj, delo su civilizacije koja je tu živela pre čuvenog biblijskog potopa. Kameni spomenici obeležavaju područje pećina i špilja, koje su u doba velikih prirodnih katastrofa predstavljale jedini spas za čovečanstvo. Poslednja je bila velika poplava, a Nojeva barka samo je metafora za prostrane uvale u stenama koje su služile kao skloništa i širom sveta obeležavane sličnim kamenim spomenicima. Pored toga što obeležavaju područje bezbedno od katastrofe, ove strukture otkrivaju i ulaze u ”svetu planinu”. Ipak, šifrovana poruka koju ovi spomenici nose tek treba da bude otkrivena.
Daniel je u regionu Marcahuasi živeo punih devet godina i za to vreme je napravio hiljade i hiljade fotografija okolnih stena i navodnih kamenih spomenika. Ruso je otkrio da u zavisnosti od doba dana i godine, ugla posmatranja i svetla sunca i meseca stene poprimaju različite oblike, čak i na jednom istom spomeniku. Glavna skulptura, ”Spomenik čovečanstva”, ima 14 različitih lica vidljivih na dnevnoj svetlosti i dva koja se mogu uočiti samo pod svetlošću mesečine. Rusoove fotografije vrlo jasno prikazuju mnoga različita lica visoravni Marcahua. Iako je na studijama ovog područja proveo devet dugih godina, on tvrdi da nije uspeo da prouči više od 10% figura.
Drugi značajan spomenik je Kondor, čiji se oblik menja na svakih 60 stepeni i Divlja mačka koja se može videti samo tokom zimske kratkodnevice.
Čudesno isceljenje
Karlos Seklan, peruanski sledbenik Daniela Rusoa, doživeo je neverovatno iskustvo kod jednog od vrtloga Marcahuasi. On je 15 godina proučavao ovaj predeo kada je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, koja ga je 11 meseci ostavila paralizovanog u krevetu. Iako su mu bili dostupni najbolji peruanski lekari, rečeno mu je da rane nikada neće zaceliti i da više neće biti u stanju da sedi i hoda.
Nakon što je proučio energiju kamenja i vrtloga Marcahuasija, Karlos je znao da moći koje ova planina poseduje mogu da izleče njegovu povređenu kičmu. Bio je ubeđen da na određeni dan, u određeno vreme i u određenom vrtlogu može primiti energiju koja će ga vratiti u život. Ubedio je svog prijatelja da ga odnese na planinu i da ga tamo ostavi samog na nedelju dana.
Sedmog dana na planini se pojavio lokalni meštanin i sa Karlosom koji je za njega bio potpuni stranac pričao o njegovoj nezgodi. Anonimni čovek je tada počeo da pokazuje vežbe, koje je Karlos pratio i ponavljao. Kako se pomerao, tako je osetio nalet toplote, koja se od nožnih prstiju penjala kroz njegovo telo. Zajedno sa toplotom, čuo je zujanje i u isto vreme osećao peckanje. Kada su ovi nadražaji dvadesetak minuta kasnije dostigli vrhunac, Karlos je osetio kao da mu svetlost prolazi kroz glavu. Ova čudna pojava ga je uspavala i ubrzo je utonuo u san. Kada se nekoliko sati kasnije probudio otkrio je da ne samo da može da sedne, već i da se sa lakoćom uspravi na noge…
OSTATAK TEKSTA MOŽETE DA PROČITATE U NOVOM BROJU…
