Naučna istraživanja pokazala su da lokacije na kojima su podizani brojni drevni hramovi nisu slučajno odabrane, već su rezultat podrobnih proučavanja energetskih tokova koncentrisanih u unutrašnjosti i okolini ovih velelepnih zdanja.
Oko 2.400 godine p.n.e. širom planete počeli su da niču spomenici od kamena i drugih dostupnih materijala, koji su, prema zamisli njihovih graditelja, predstavljali neku vrstu spone s duhovnim svetom. I danas su otvorena brojna pitanja o tome kako su podignuta ova zadivljujuća zdanja.
Tajna drevnih hramova
Naime, čini se prosto nemogućim objasniti na koji način su drevne kulture gradile hramove na nepristupačnim terenima i od teškog kamenja i stenja koje je trebalo prenositi na ogromne razdaljine, a sve to bez neophodne tehničke podrške kakvom mi danas raspolažemo. Ipak, s obzirom na to da je ovo pitanje već dugo predmet diskusija, postoji nada da će u budućnosti nauka iznaći i dostojno objašnjenje. Iako se ovakvi spomenici grade od praistorije, veoma je čudno to što se retko posvećivala pažnja pitanju njihovih energetskih struktura.
Tek kada je1920. godine francuski arheolog Diot konstatovao da ”svi hramovi, bez izuzetaka, leže na raskršćima nevidljivih, ali opipljivih energetskih tokova”, to je zagolicalo maštu istraživača koji su se odmah potom bacili na proučavanje ovog pitanja. U godinama koje su usledile nauka je sve više napredovala, pa su tako istraživanja vršena pomoću aparata s posebnim senzorima, sprovedena sedamdesetih godina 20. veka, pokazala da brojne drevne građevine akumuliraju velike količine energije.
PROČITAJTE I…Drevna metropola Anunakija piše novu istoriju
Zaključeno je i da su nacrti ovih hramova neverovatno precizni i detaljni, jer svi njihovi elementi stoje pod tačno određenim uglovima i okrenuti su ka određenim pravcima, a njihov izgled, širina i dužina u sprezi su s nevidljivim energetskim mrežama. Sve to, kao što će se videti u nastavku, nije puka slučajnost.
Gde se skladišti energija sveta?
Primeri drevnih građevina koji poseduju velike energetske naboje mogu se pronaći širom planete – oni su istorijska zaostavština gotovo svih drevnih kultura. Najverovatnije su Sumeri, narod koji je oko 5.000 p.n.e naselio obale reka Tigra i Eufrata u Mesopotamiji, začetnici izgradnje spomenika u vidu kula i hramova. Egipatska civilizacija za sobom je ostavila dela neprocenjive vrednosti – hramove, piramide, obeliske koji i danas odolevaju zubu vremena. Ipak, postojale su i manje razvijene kulture koje nisu raspolagale adekvatnim građevinskim materijalima, pa stoga nisu imale mogućnosti da podižu velelepne građevine.
Zaostavština tih naroda jesu dolmeni, stojeći stubovi poput obeliska, zemljane ili kamene platforme, menhiri – grubo vajani nadgrobni spomenici sa simboličnim znacima, strukture od kamena u obliku kruga i sl. Jedan od najstarijih primera menhira podignut je u Palestini pre 6.000 godina. Iz tog doba otprilike potiču i prvi dolmeni. Reč je o strukturama od kamenja ili stenja – preko dva ili tri veća kamena obično se postavlja pokrov težak skoro 100 tona.
PROČITAJTE I…Misteriozni viseći kovčezi naroda Bo
Većina ovih spomenika i dalje je zagonetka za naučnike koji pokušavaju da razumeju njihovu svrhu. Mada se pretpostavlja da su uglavnom bili namenjeni nekakvim vrstama ritualnih obreda, pitanje njihovih energetskih sklopova čini se daleko značajnijim. Istorijski mlađi primeri religijskih mesta poput crkava, džamija, hramova daleko su građevinski savršeniji, pa su i njihove energetske strukture različitije i složenije.
Hramovi: Akumulatori energije
Svi pomenuti antički spomenici podizani su na mestima velikih energetskih preseka. Najčešći lokaliteti jesu blizine vodotokova ili baseni minerala i metala. Svako od tih mesta i građevina poseduje sopstveni energetski sklop, ali ukoliko se nađe u kontaktu s jačim energetskim strujanjima iz okoline, postaje podložno tim uticajima. Osim toga, energija građevine mogla je proizlaziti i od materijala koji su ugrađeni u nju. Tako je, na primer, u hramove Zigurata, terasastih piramida, postavljena zlatna statua glavnog božanstva, a u krovove je ugrađena neka vrsta metala. Pored toga, voda je značajan energetski element, pa je zato najviše hinduističkih hramova podignuto na sangamima ili ušćima reka. Ako pak vodeni izvor nije bio dovoljno snažan, graditelji bi obično instalirali vijadukte koji bi vodu dovodili do građevine, i na taj način bi nadoknađivali nedovoljan naboj energije.
PROČITAJTE I…Tajne ”ostrva nepovrata”
Mnogo je zavisilo i od načina gradnje i vrste kamena. Drevni graditelji verovali su da ono može privući energiju samo ako je postavljeno u tačno određen položaj i složeno na odgovarajući način. Smatralo se i da određene forme, kao što su visoki stubovi ili kružne sfere, deluju poput magneta, privlačeći i akumulirajući energiju.
Koja je svrha svetih mesta?
Iako je nemoguće znati kakvim su mudrostima raspolagale antičke arhitekte, nije nelogično pretpostaviti da njihova saznanja o energetskim moćima drevnih građevina zasenjuju ona kojima mi danas raspolažemo. Sveštenici u drevnom Egiptu zabranjivali su ulazak u piramide, jer su smatrali da će se na taj način narušiti njena dinamika, koja je tesno povezana sa energijom same Zemlje. Ukoliko bi se taj princip poremetio, sveštenici su prognozirali velike ekološke i geološke katastrofe, kao i slabljenje duhovnih vrednosti i potonje ogreznuće u materijalizam.
Ipak, svi raspoloživi podaci ukazuju na to da je sama funkcija hramova u direktnoj službi dobrobiti čoveka. Naše telo sazdano je po određenim zakonitostima, i svaka, pa i najmanja promena, odražava se na stanje celokupnog organizma. Kako su svi hramovi sazdani po principima harmonije, a s obzirom na to da su povezani s planetarnim energijama na najdubljim nivoima, njihov efekat po ljudsko telo isključivo je blagotvoran. Osoba koja boravi u takvom prostoru regeneriše se i oporavlja, mentalno i fizički, što je svakako najznačajnija zaostavština graditelja ovih zadivljujućih zdanja.
Više ovakvih tekstova naći ćete u magazinu Zona Magija
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
