Kontroverzna granitna građevina ne prestaje da potpiruje maštu javnosti, a većina smatra da su njenu gradnju finansirali satanisti.
Američki Stounhendž
U okrugu Elbert na severoistoku američke države Džordžije nalazi se upečatljiva arhitektonska struktura, koja izdaleka podseća na evropske praistorijske spomenike poput čuvenog Stounhendža u Velikoj Britaniji. Podignuto pre više od tri decenije, masivno kameno zdanje zvaničnog naziva Georgia Guidestones, poznatije kao ”američki Stounhendž”, sastoji se od šest granitnih ploča i visoko je skoro šest metara, a njegova ukupna masa iznosi oko 108 tona. Smatra se jednom od najmisterioznijih savremenih građevina čija simbolika i motivi gradnje, kao i identitet naručilaca, neprestano pobuđuju kontroverze.
PROČITAJTE I… Drevne tajne Pueblo Indijanaca
Jedini tragovi o poreklu spomenika nalaze se na obližnjoj ploči u koju su urezane dimenzije i još nekoliko osnovnih podataka. Međutim, ko god da je projektovao ovaj monument, veoma je dobro znao šta radi: reč je o izuzetno kvalitetnoj i složenoj strukturi koja besprekorno prati kretanje Sunca, dok aurom misterije izaziva beskrajnu fascinaciju i privlači brojne znatiželjnike, prvenstveno spornim poslanicama čovečanstvu koje su urezane na pločama.
Kako je sve počelo?
U junu 1979. godine kancelariju kompanije ”Elberton Granite Finishing” posetio je izvesni XRobert C. KristijanX, koji je rekao da dolazi ispred ”male grupe lojalnih američkih građana”. Naručilac spomenika ubrzo je priznao da je reč o pseudonimu, ali do danas niko nije saznao njegov identitet niti imena osoba koje je navodno predstavljao.
Kristijan je zbunjenom predsedniku kompanije Džou Fendliju saopštio da želi da naruči ogromno zdanje koje će poslužiti kao kompas, kalendar i sat, i koje bi trebalo da sadrži ugraviran skup poruka napisanih na osam živih i četiri drevna jezika, upućenih stanovništvu planete. Takođe, zahtevao je da spomenik bude otporan na većinu prirodnih katastrofa kako bi ostaci čovečanstva mogli koristiti smernice za uspostavljanje bolje civilizacije od ove trenutne, koja se, kako je rekao, uveliko urušava.
Nekoliko nedelja kasnije novac za izgradnju spomenika nalazio se na računu kompanije, odabrano je dva hektara zemljišta, a naručioci su zahtevali angažovanje najboljih stručnjaka za obradu kamena i konstruisanje spomenika, kao i da im nakon završetka projekta, brižljivo planiranog dvadeset godina, bude predata sva dokumentacija da bi tajna zauvek ostala neotkrivena.
PROČITAJTE I… Moćne energije antičkih hramova
Izgradnja američkog Stounhendža
Kupovinom zemlje bila je utemeljena budućnost američkog Stounhendža. Kristijan je ubrzo napustio Elberton i od tada je komunicirao isključivo pismeno preko Vajata Martina, predsednika ”Granite City” banke i jedinog čoveka koji je osim Fendlija lično kontaktirao sa njim. Prvi put je pisao tek pet nedelja nakon odlaska, kako bi se raspitao o prebacivanju vlasništva nad spomenikom i zemljištem na okrug Elbert. Fendli više nije među živima, a osamdesetogodišnji Martin danas svedoči da su sva Kristijanova pisma potom stizala sa različitih lokacija širom sveta.
Izgradnja spomenika započela je kasnije tog leta. Zahtevi u vezi sa njegovim specifikacijama bili su toliko složeni da je Fendli morao zatražiti usluge stručnjaka sa univerziteta u Džordžiji. Naime, astronomska dimenzija građevine ogleda se u nekoliko aspekata: četiri nosive ploče orijentisane su u skladu sa godišnjim kretanjem Sunca, odnosno nagnućem Zemljine ose, dok središnji kameni stub ispunjava dve funkcije – otvor u njemu omogućava vidljivost zvezde Severnjače, a tu je i prorez poravnat sa položajem izlazećeg Sunca tokom ekvinocijuma i solsticijuma. Ipak, spomenik je pre svega zanimljiv zbog svojih 10 poruka čovečanstvu na engleskom, španskom, ruskom, kineskom, arapskom, hebrejskom, hindi i svahiliju, koje su urezane na vertikalnim pločama, kao i izjava o nameni spomenika ”Neka ove stene budu vodič u novo doba razuma” – ugravirana na stranice vršnog kamena egipatskim hijeroglifima, na klasičnom grčkom, sanskritu i vavilonskim klinastim pismom.
Teorije i tumačenja
Nepoznat identitet R. C. Kristijana i nedostatak informacija o pravom značaju spomenika, neizbežno su podstakle različita tumačenja njegove simbolike među brojnim istraživačima.
Jedan od njih je i aktivista Mark Dajs, autor knjige ”Manifest otpora”, koji se 2005. godine zalagao za rušenje spomenika tvrdivši da iza njegove izgradnje stoje satanisti. Po njegovom mišljenju, Kristijan je bio pripadnik tajnog Luciferovog društva, koje se nalazi na čelu Novog svetskog poretka, i takvim stavom izazvao veliku medijsku pežnju. Posle objavljivanja Dajsove knjige spomenik se našao na meti vandala koji su po njemu ispisivali grafite: ”Isus će vas pobediti, satanisti”, ”Smrt Novom svetskom poretku” i sl. Osim Dajsa, Džej Vajdner, bivši radijski komentator iz Sijetla, postavio je jednu od najpopularnijih hipoteza. On, naime, tvrdi da su Kristijan i njegova grupa pripadnici Rozenkrojcera, sledbenika Reda ružinog krsta – tajnog društva mistika koje potiče iz srednjovekovne Nemačke i koje je uticalo na osnivanje masonskih loža. Smernice na spomeniku, ističe on, zapravo su ”uputstva za prežive”, jer tajna organizacija koja stoji iza izgradnje spomenika radi na uspostavljanju ”planetarnog haosa” koji je već započet kolapsom američkog finansijskog sistema, te će na kraju dovesti do poremećaja u snabdevanju naftom i hranom, masovnim pobunama i ratovima u svetu, sve do potpunog uništenja planete.
Upućeni u rad tajnih društava takođe prepoznaju sličnosti uputstava o kontroli ljudske populacije sa programskim ciljevima eugeničkog pokreta američkih i evropskih naučnika s kraja 19. i sredine 20. veka, čije je ideje doslovno preuzeo i surovo primenio Hitler, a neki pak smatraju da se poruke na spomeniku temelje na filozofiji Tomasa Pejna, britanskog filozofa iz 18. veka, koji u knjizi ”Doba razuma” promoviše razložno rasuđivanje i slobodno mišljenje, zalažući se protiv hrišćanske doktrine. Ali, ima i onih koji u granitnom zdanju vide pre svega miroljubive poruke mira i sklada. Jedna od njih je i japanska umetnica Joko Ono, koja je 1993. napisala pesmu ”Georgia Stone”, objavljenu na albumu Džona Kejdža, u kojoj pominje poslednju smernicu na spomeniku. Bilo kako bilo, zvanični čuvar tajne spomenika Vajat Martin jednom prilikom je izjavio: ”Zbog ovakvih stvari dođe mi da kažem ljudima sve što znam”. Iako se penzionisani predsednik ”Granite City” banke obavezao će uništiti sve beleške o poslovanju sa Kristijanom, on to do danas nije učinio, i tvrdi da će svoje tajne poneti u grob, baš kao što bi to od njega ”predstavnik lojalnih Amerikanaca” i očekivao.
Ostatak teksta naći ćete u magazinu Zona Magija
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
