Nekad su to samo reči kojima kao da miluju, a nekad jasne poruke da je neki član porodice u opasnosti
Imajući u vidu da su pred nama novogodišnji i božićni praznici, razgovor s Natalijom Dević, autorkom nekoliko bestselera, započeli smo upravo od te teme, interesujući se kako ona ispraća staru i dočekuje novu godinu. Pričali smo i o znakovima pored puta, snovima, situacijama za koje je teško naći logično objašnjenje…
Verujete li u simboliku ispraćaja stare i dočeka nove godine?
Staru godinu ispraćam sa zahvalnošću na svemu lepom što mi je donela, ali i na iskušenjima kroz koja sam prošla – jer su me učinila mudrijom. Kuću očistim da blista, obavezno okitim jelku, uvek okačim bele lampice – da liče na zvezde, pripremim bogatu trpezu.
Na stolu su mandarine, da njihov miris obavije dom. Oblačim svečanu haljinu i crveni, čipkani veš. Stavim i skupocen komad nakita da godina bude berićetna i tek onda krećem na doček. Sve što uradim tog dana daje mi osećaj da sam završila poslove koji su pripadali staroj godini i da me sve što mi je potrebno čeka u mom domu.
Kako obeležavate Božić?
Obavezni su česnica, pšenica, orasi, suve smokve i badnjak. Trpeza je srpska, a pijemo vino crno. Porodica je tog dana na okupu, gledamo stare slike i prisećamo se dana kad smo s bakama i dedama slavili Božiće, kad smo mi odrasli bili deca, kada se brojna familija okupljala oko ogromne trpeze. To su neke naše porodične priče koje nam greju srca.
Da li kroz život koračate oslanjajući se na racio ili na intuciju?
Intuicija mi je vodilja otkad znam za sebe. Ko čuje intuiciju, neće se prevariti na najvažnijim raskrsnicama u životu. A racio je vodič kroz svakodnevicu.
Umete li da čitate “znakove pored puta”?
Radim to, i ne ide mi loše. Pre nekoliko meseci promenila sam dom, posle četvrt veka. Nisam se selila mnogo puta u životu i za mene je to bila krupna odluka. Posle pedeset stanova koje sam obišla i koji mi se nisu dopali, pojavio se ovaj u kojem sam sada.
Prvo što sam čula u njemu bile su reči preduzimača, stamenog i vrlo zgodnog muškarca: “Ovaj stan je odličan. Građevinski nema manu, a energetski je čist. Čovek se oseća vrlo prijatno kad uđe” To mi je bio prvi znak. Posle sam sanjala sebe u njemu, a onda sam se setila i da su na adresi sve “moji” brojevi: od broja zgrade do broja stana. U prvih mesec dana shvatila sam da sam dobila upravo onoi što sam i priželjkivala.
Koji su to, kako kažete “vaši” brojevi?
Srećan mi je broj rođenja i broj imena. Zanimljivo je da su mi se sve – za mene važne stvari – u životu realizovale tek iz drugog pokušaja.
Imate li amajliju?
Nemam jednu “zauvek”, menjam ih zavisno od toga šta radim. Dok sam pisala prvu knjigu, s ruke nisam skidala srebrni prsten s velikim ametistom koji sam dala da se napravi po mom nacrtu. Kad treba da radim i zaradim, uz mene su dve brojanice napravljene od poludragog kamenja koje mi donosi uspeh i sreću u poslu.
A kada me život umori, spavam pod jednim starim, ručno tkanim čaršavom koji sam dobila od pokojne bake. On me vrati u detinjstvo i ispuni mi dušu. Nikad jednu “amajliju” ne crpim dugo. I njoj treba vremena da se očisti od mojih želja i napuni dobrom energijom.
Pridržavate li se nekih feng šui principa?
Čišćenje kuće jednako je čišćenju duha, to mi je omiljeni princip. Kad se stvari u životu “zaglave” dovedem u red sve ćoškove, raščistim “bunkere”, pobacam staro i suvišno, osvežim prostor novim. Deluje, provereno.
Jeste li ste doživeli neko paranormalno iskustvo?
Da. Mislim da ljudi koji osećaju prirodne sile ili pojave imaju doživljaje koji potpadaju pod termin “već viđeno”. Ili su umetnici otvoreniji, ne znam. Uglavnom, najdramatičnija situacija se desila kada je moja ćerka imala dve godine. Ostavila sam je vezanu na zadnjem sedištu, u parkiranim kolima, na pet minuta. Auto je bio na nekoliko metara od ulaska u zgradu, a šalter na koji sam pošla u prizemlju.
Došla sam na red vrlo brzo i u tom času, umesto šaltera i službenice, pred oči mi je iskočila slika mojih kola u pokretu i drugih kako idu ka mom detetu. Vrisnula sam, istrčala napolje i ugledala baš to. Uspela sam da dohvatim ručicu od vrata, uskočim u kola i prikočim. Ćerka je sedela na suvozačkom sedištu i uplašeno me gledala. Ne znam kako se “iskobeljala” iz pojasa i prešla napred, ali shvatila sam da se igrala kočnicom i da su kola krenula. Vozač koji je išao u susret nije video nikoga u kolima, naravno. Sve se završilo srećno, a ta slika mi se urezala za sva vremena.
Sanjate li proročke snove?
Sanjam i razumem ih. To nam je porodično i prenosi se po ženskoj liniji. U snu razgovaram s pokojnim bakama, koje nas čuvaju. Nekad su to samo reči kojima kao da miluju, a nekad jasne poruke da je neki član porodice u opasnosti. Mi te snove pričamo jedni drugima, pa se onaj na koga se odnosi malo više pripazi. Ne treba robovati simbolima iz sanovnika, ali ima dosta tumačenja koja su tačna. Recimo, bistra voda donosi rešenje, a mutna predstavlja opasnost. Moj simbol nevolje u snu je da nalazim nakit. Ne znam zašto, ali tako je.
Kako se borite protiv energetskih vampira?
Ne borim se. Jednostavno, ne družim se s takvim ljudima. Tu sam lekciju naučila kada sam shvatila da čovek samo gubi vreme i energiju slušajući nečije žalopojke i čineći sve da pomogne, a taj neko uopšte nema nameru da se menja. Služiš mu da ti u krilo istrese svoje “životno đubre”. I onda ti nosiš njegov teret, a on nastavlja po starom, tražeći nove slušaoce, nove terapeute, nove žrtve. Okružila sam se prijateljima koji su mi podrška, radost i konstruktivna energija – i u dobru i u zlu.
SLUŠAJ SVOJE SRCE!
Čak i kad ti svi govore suprotno, ili baš uprkos tome, poslušaj unutrašnji glas i nećeš pogrešiti. U srcu stoji sve što ti je namenjeno i što je zapisano da baš tebi treba da se desi. Ono drugo što bi učinio, možeš, ali tvoja sreća ne bi bila u tome.
Tekst: Eva Čubrović
Foto: Saša Vatković
