Proslavu jednog od najvećih hrišćanskih praznika prate brojni obredi koji imaju za cilj da celoj porodici obezbede boljitak
Božić, jedan od najvećih praznika u hrišćanskom svetu, slavi rođenje Isusa Hrista i obiluje običajima, koji taj i dva dana koja mu prethode čine najsvečanijim periodom u celoj godini.
Oni su uspomena na dan rođenja Spasitelja i u podsvesti vernika simbol su rađanja novog života, posvećenog onom što je najhumanije u čoveku – ljubavi prema bližnjima i prirodi. Zato je osnovni cilj obreda koji sežu još od davnina, da se uz božji blagoslov sačuva zdravlje ukućana i obezbede mir i blagostanje.
Badnjak i slama štite porodicu
Najvažniji deo božićnog rituala jeste paljenje badnjaka, cerove ili hrastove grane, u znak sećanja na vatru koju su, po narodnom predanju, vitlejemski pastiri založili da bi ogrejali novorođenče Isusa Hrista i njegovu majku. Na Badnji dan, u osvit zore, domaćin kuće odlazi u šumu da poseče badnjak (reč je nastala od staroslovenskog glagola “bdeti”, što znači da je Badnji dan posvećen očekivanju rođenja Hristovog).
Za to vreme domaćica mesi česnicu, a kada padne veče, u kuću se unosi slama koja se prostire po sobi uz uzvike nalik kokodakanju, a deca to prate oglašavajući se kao pilići i bacaju orah po slami. Prema narodnom verovanju, slama se unosi zato što se Isus rodio na slami u jaslama.
Zatim domaćin unosi badnjak u kuću uz sledeće reči: “Dobro veče i srećno vam Badnje veče!”, na šta mu ukućani odgovaraju: “Sve vam srećno i čestito bilo!” i posipaju domaćina žitom. Potom se pali badnjak. Ovaj obred datira iz najdublje prošlosti, a naši preci verovali su da ima magijsku moć i da štiti porodicu. Sada svi ukućani izgovaraju molitvu, a potom sedaju oko postavljenog stola.
Položajnik donosi sreću
Prvog dana Božića nikome se ne odlazi u posetu. U kuću treba da uđe samo položajnik (polaznik, radovan) koji simbolično dolazi da bi ukućanima doneo sreću i blagostanje. Zato su se za ovakvo “poslanstvo” birale osobe za koje se smatra da im sve ide od ruke, a u nekim krajevima običaj je da se ovaj zadatak poveri deci jer su ona sama po sebi sreća.
Domaćin dočekuje položajnika na vratima i posipa ga žitom, ovaj mu uzvraća govoreći: “Dobro jutro i srećan vam Božić!” Uobičajeni odgovor je: “Sve ti srećno i čestito bilo!”, a zatim položajnik “pozdravlja” badnjak džarajući ga grančicom. Varnice “prskaju” po kući, što položajnik prati obrednim rečima: “Koliko ovih varnica, toliko u domu muških glava, toliko sreće, zdravlja i napretka…”. Potom se prvi omrsi i time se prekida post.
Odlomak iz knjige “Kalendar za srećne dane”, Jasne Jojić
